Не крадите, даће вам држава

Не крадите, то што бисте с муком накрали поклониће вам држава. Дођите, да склопимо уговор по коме ћете убудуће бити поштени.

У најкраћем, ето "модела Наришкина", потпредседника владе Русије коме буџет великодушно даје на располагање девет милиона долара – не би ли се потврдила ефикасност овог последњег изума против опште корупције. Разлика је само у употребљеној речи. (У случају да неко сматра да трговање административним "услугама" државе, приватном наплатом "решења", "дозвола" и сличног, није пљачка грађана и поткрадање државе.)

"По Наришкину", службеници који контактирају с грађанством, имали би дакле право да изаберу и потпишу уговор, а тиме би пристали да се њихов рад убудуће подвргне већем надзору, укључујући и прислушкивање и осматрање камером. Заузврат, бирократи би били награђени пакетом надокнада, пре свега новчаних.

Пристајући на прво, шалтер-мајстори би ако су чисте савести избегли ризик евентуалног затицања у неделу. Прихватајући оно друго, они би од државе већ унапред добили суму, или бар већи део суме, због које су дотад ризиковали да буду "уловљени".

У случају да "партнери" пробају и једно и друго, на пример – и да потпишу и да продуже "праксу", те наплате и на друму и на ћуприји, "пилот пројекат" прети аутоматским отказом.

Рецепт вицепремијера испробаће се на надлештвима – заморчићима. У пробну групу издвојено је једанаест државних институција у деветнаест региона Русије. Водило се рачуна да на списку буду радна места која су "специјално изложена" подмићивању. Рецимо, "регионални службеници одговорни за расподелу додељених федералних средстава", разјаснио је један од коаутора идеје о необичној трговини, Јужаков (из Центра за стратешки развој).

Чим проба успе, модел "лапо-лапо" понудиће се и осталима, али то неће бити "пре пролећа 2008.". Значи, не пре председничких избора.

Необична замисао заголицала је руску јавност, али можда с наопаког краја, помажући јој да још једанпут открије своју вечиту гогољевску инспирацију. Нико, дабоме, није порекао да у Русији цвета корупција. Према податку из 2005, Руси су више од 30 милијарди долара потрошили на подмићивање, купивши за тај свој новац дозволе за посао, изузимање из опорезивања, наручене судске пресуде, лечење, дипломе, непостојеће "право" на стан и превоз. Упитани, шта влада да учини да би се повећала улагања странаца у Русију, представници иностраних компанија су (у 86 одсто случајева ) рекли – "да смањи корупцију на свим нивоима власти". Први следећи савет је био "да реформише суд". А потом, да смањи број захтеваних папира, и да обезбеди "прозрачност" послова.

Гогољ би јавности поставио питање – ко ће ту (по Наришкиновом пројекту ) кога контролисати?

"Корумпирани ће контролисати корумпираног", пожурио је и одговорио Јуриј Коргањук, аналитичар антикорупцијског саветодавног тела (ИНДЕМ ). "У чему је поента програма, ако поткупљени судија одлучује о корумпираности владиног чиновника?"

Према својевременом извештају тужиоца Чајке, у једном тренутку – од 5700 кривичних дела заснованих на злоупотреби државне службе, у 2400 случајева виновници злоупотребе су били из полиције и унутрашњих послова. Осам пута су то чак били државни тужиоци. Шест пута, припадници тајне полиције. Није неосновано питати, ко заправо кога чува? Ко је "легализовани", а ко само "хонорарни" криминалац?

Није ствар у платама и условима. "Морате имати независне институције, независне медије, независно друштво", цитиран је Коргањук.

Сарадник сличног института Георги Сатаров "не зна за пример мера сличних тој која се предлаже у Русији", мада изучава праксу других држава. "Корумпираће се службе надлежне за контролу других служби", пише Сатаров. "Тако је било у древном Риму, а и у средњовековној Немачкој".

Због чега би Сергеј Наришкин онда афирмисао "модел", ако примена замисли већ унапред обећава слабе резултате? Па, можда због председничких избора, кажу "руски посматрачи". У последње време, и Наришкин је један од кандидата "којег би Путин могао предложити за наследника". Па, када је тако, новом "кандидату" ваљало би нешто што брзо чини популарним, одговара Гогољ руске јавности.