Добро расположење пре свега
Само немојте баш сутра, али дођите кад год вам одговара. Не бисмо успеле да за тако кратко време спремимо све што би смо хтеле да вам покажемо... Тако нам је узвратила Лела Радић, председница Удружења „Златне руке Баточине” на питање да ли би она и њене другарице могле да предложе читаоцима нека јела из срца Шумадије за ускршњи доручак и ручак. Предложиле – спремиле, што доказују претходне две странице „Магазина” и свакако су завределе да их представимо.
Окупиле су се на Бадњи дан 2006. године и спровеле у дело двогодишње планове да и званично постоје као организација, да негују традицију свог краја, промовишу ручне радове, кухињу... То значи написале статут, добиле просторију у општини Баточина и почеле да раде као „удружење произвођача рукотворина, са великим бројем чланица, које су организоване и усмерене на стварање добро осмишљених домаћих ручних производа”. Пројекти за које су конкурисале обезбедили су им стални изложбени простор, радионицу, три разбоја на којима могу да ткају и да све заинтересоване уче старој вештини израде ћилима.
Ко су чланице Удружења „Златне руке Баточине”? Гостољубиве жене различитог животног доба и образовања. Везује их љубав према изради ручних радова и дружењу. Од њих петнаестак, увек орних за акцију, само три су стално запослене јер и жене Баточине осећају на својој кожи „успешност” приватизације предузећа у овом месту која су до пре неку годину добро радила, а сада су опустошена и уместо прозора имају прилепљен најлон.
Бисерка Јовановић је једна од њих. У удружењу је са уважавањем називају „девојком за све”, јер је пуна енергије и добре воље да заврши оно што јој се повери. Специјалиста за бели вез, који је научила из часописа, али углавном не продаје ништа јер тешко налази купце за своје рукотворине
– Можда зато што имам најшира леђа – шали се на свој рачун Бисерка, некада радница у гумари, данас без посла.
Најмлађа је Жаклина Карић од тридесетак година, а најстарија Вера Пузовић којој је готово осамдесетак. Већину чланица Удружења „Златне руке Баточине” чине пензионерке, међу којима је и Живадинка Бањанац, специјалиста за кување традиционалних јела, додају конкретно: свадбарског купуса.
Косовка Милутиновић је била професорка руског језика, данас шије, везе, тка и плете („Ја сам вам као мултипрактик, све радим!”, придодаје шаљиво) и радује се попут осталих жена сталним састанцима петком у радионици где се договарају шта ће радити, како ће набавити материјал за ручне радове, на којим ће изложбама учествовати.
Кад се приближи октобар најважније им је да прве суботе у том месецу буду добре домаћице у Дому културе гостима које позивају да умесе и покажу своје обредне хлебове. Оне који се ставе на сто за Божић, Ускрс, крсну славу, Младенце, носе као такозвана повојницу за бебу или „младину”, то јест погачу за свадбу. Лане су им дошли представнице двадесетак удружења из Алексинца, Врања, Нишке Бање, Пећинаца, Јагодине, Свилајнца
– Прича о хлебу је и прича о људима. Хлеб није само храна, већ и симбол богатства и духовности, пошто се обредним хлебом заокружује животни круг сваког појединца – подсећа председница Лела Радић, иначе дечји стоматолог у Дому здравља у Баточини.
Спремале су јела за наше читаоце и у исто време Ускршњу изложбу у сали у порти цркве посвећене рођењу Пресвете Богородице као и колаче којима су послужена деца.
Примају ли мушкарце у своје удружење, питамо их. У један глас су стопиле: „Неее!” Једино су добро дошли као гости за славу удружења 14. октобра за празник Покров Пресвете Богородице. А после нека се баве својим обавезама. Оне већ знају и шта ће и како ће.
--------------------------------------------------------------------------------
Ко су чланице
Лела Радић (вез свилом, шивење, плетење, ткање)
Бисерка Јовановић (вез, хеклање и ткање)
Косовка Милутиновић (ткање, плетење)
Жаклина Карић (вез)
Љиљана Ђокић (ткање, вез и хеклање)
Гордана Радић (вез, хеклање и ткање)
Милкица Стевановић (ткање и израда бројаница)
Ружица Крстовић (вез. шивење и плетење)
Живадинка Бањанац (кување традиционалних јела)
Вера Пузовић (плетење и кување традиционалних јела и колача)
Борка Симић (плетење)
Мирјана Јовановић (шивење)
Нада Пајић (хеклање и плетење)
Љубица Симеуновић (вез и хеклање)
Владанка Милановић (вез и хеклање)
Горица Петровић (вез и плетење)
Ружица Сремчевић (вез, хеклање и плетење)
Гордана Петровић (вез и плетење)
Добрила Лепојевић (вез, хеклање и плетење)
Светлана Петровић (припрема традиционалних посних јела)
--------------------------------------------------------------------------------
Награде у витрини
Они који стално нешто раде попут жена Баточине бивају обрадовани и наградама. Имају оне у својој витрини Повељу општине Баточина, прве награде за вез и плетење на манифестацији „Златне нити Врњачке Бање”, златне и сребрне значке и сребрну медаља Занатске коморе Србије и Регионалне занатске коморе Ниша, златну медаља за женску кошуљу урађену по старим мотивима и златни Гран при за свеукупно представљање домаће радиности...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


