Две деценије с парламентарцима

БЕОГРАД – Као што је и јучерашње конституисање Народне скупштине на Тргу Николе Пашића протекло свечано - интонирањем химне Боже правде и у присуству Гарде Војске Србије - и неке претходне су имале свечарски тон, али се, каже Чекеревац, ипак издваја прва седница од увођења вишетраначја, 11. јануара 1991. године.

„У сваком сазиву конституисање је било мала свечаност, с тим што су први вишестраначки сазив сви доживљавали много озбиљније и свечаније, а сваки следећи је био мало мање свечан, односно придавало му се мање значаја, али су увек сви гледали да буду свечано одевени, и када би нека пригодна закуска, на пример, изостала”, присећа се она првих „корака” „вишепартијске Скупштине”.

Поред тог сазива, с почетка 1990-их, Чекеревац издваја и први сазив 2000. године, после петооктобарских промена.

„Ту није било ништа свечано, то је била непријатна седница, победник је имао 176 мандата и трудио се да их покаже, што је допринело”, уверена је, „генерално лошој атмосфери која је трајала током читавог тог сазива”.

Осврнувши се на атмосферу која је владала у највишем законодавном телу током више од 20 година, колико скоро свакодневно извештава из ње, Чекеревац указује да је током тог периода било напретка у односима опозиције и власти и скоро је уверена да се више у парламенту неће понављати сцене која су некада биле и главна вест из скупштине - гађање ципелом или поливање водом.

„Бојим се да данас нећемо имати квалитетну расправу, али завршена је та прича са ципелама, поливањем водом... Тога сасвим сигурно више неће бити, с обзиром на то ко је све ушао у парламент и пошто сви желе цивилизовану сарадњу и расправу, понекад критику, што је у парламенту сасвим нормално, па и неку тешку реч вероватно ћемо чути, али сигурно више нећемо видети ни ципеле, ни воду… сви генерално желе да некако нађу неку заједнички језик, колико је то могуће”, утисак је Чекеревац.

Мира, како је све колеге зову у скупштини, каже да је данас атмосфера боља, али и да она зависи од странке која је на власти, а не од опозиције.

Када је већ споменула опозицију, уследило је питање каква је атмосрефа владала у скупштини када су, на пример, радикали били опозиција.

„Радикали су се најгоре понашали у постпетооктобарском сазиву, али морамо признати да је томе донекле допринео и сам председник парламента, који је у једном моменту искључио целу посланичку групу са заседања, па и оне који нису били присутни у сали. Сада очекујем да странка, која је добила 158 мандата и чији лидер тврди да нам је потребан договор и који позива све на разговор, води рачуна о атмосфери у парламенту”, нагласила је она и подсетила да је шеф напредњака Александар Вучић, о којем и говори, рекао да ће „неговати опозицију као мало воде на длану”.

Тема о којој је Мира позвана да говори јесу и услови извештавања акредитованих новинара.

Према њеним речима, у једном периоду су били добри, па онда нису, и то опет све зависи од онога ко влада.

„Пре 2000. године, на пример, третирали су нас врло добро, излазили су нам у сусрет да нам обезбеде услове рада, а онда, кад су се наљутили на нас, јер се нисмо владали баш онако како су они очекивали - постављене су решетке на вратима”, рекла је Чекеревац и испричала и један мање познат догађај:

„У скупштини (у Улици краља Милана) био је бифе, где је могла да се попије кафа. То се дешава у пост-петооктобарском сазиву, када је председник био Драган Маршићанин (ДС С). Тражио је да се затворе врата тог ходника где се налазио бифе, јер није желео да му сметају 'тамо неки новинари' док пије кафу, а при том је за то био оптужен Чедомир Јовановић”, прича Мира.

Новинари, наравно, нису били лењи, него су питали Јовановића, тада шефа посланичке групе ДОС, зашто је то урадио, он је извештаче „гледао бело”, па је Маршићанин „признао” да је он кривац. Епилог је био – отворена врата.

„После смо имали председнике, као што је био Предраг Марковић, који је желео као и касније Оливер Дулић да изађе у сусрет новинарима, после њега Славица (Ђукић Дејановић) се тиме није бавила, али се бавио (Вељко) Одаловић као секретар скупштине. Гледали су да нам обезбеде услове, да имамо папир за штампање, да можемо да поставимо питање, а Небојша Стефановић је у том погледу отишао корак напред и био још осетљивији. Или смо ми били осетљивији”, рекла је Мира.

Осетљивост према новинарима Стефановић је показао када је опоменуо посланика своје странке који је угасио медијским екипама светло у скупштинском холу, где посланици дају изјаве, а уз објашење да је штедео струју.

Уследило је извињење и тај проблем је решен, додала је она.

„Некако се чини да се новинари мало више уважавају из године у годину, мада то још није на задовољавајућем нивоу”, закључила је Чекеревац.