Муфтија моли Алаха да падне киша

Специјално за "Политику"
Истанбул, 4. августа – "Природно је да се народ моли Алаху да помогне, да реши проблеме пред којима су људи немоћни."
Истанбулски муфтија Мустафа Чаргриџи је, уз ове речи, најавио молитве у џамијама у десетомилионском граду на Босфору, на којима ће верници клањати Алаху да подари спасоносну кишу.
Несвакидашњи потез муфтије није случајан. Турска се суочила са незапамћеном сушом, чија цена ће се тек израчунати. Многи градови су се већ суочили са несташицом воде за пиће, поготово четворомилионска Анкара. Суша прети и Истанбулу и још неким местима.

Природа као да се уротила против Турака. Све је, заправо, почело још зимус: прво су изостали очекивани снегови, онда је стигло пролеће без кише, да би последњих недеља Анадолију погодиле сахарске температуре. Последице су видљиве голим оком: многи извори су пресахли, реке се повукле у своја корита, језера преполовљена. Метеоролози не дају повода за оптимизам.

Четворомилионска Анкара је прва дала знак за узбуну, пошто је ситуација ванредна. Градоначелник Мелих Гокчек је наредио да се у престоници славине заврћу на свака два дана по 48 сати. Не искључују се ни ригорознија ограничења, поготово ако не стигну спасоносне кише.

Градоначелник Гокчек, члан владајуће Партије правде и развоја (АКП), нашао се на нишану критика штампе и јавности: шта си чекао, зашто ниси благовремено предузео мере како би се ублажиле последице суше? Поготово што се она очекивала. Он кривицу сваљује на развијене земље које су изазвале глобално загревање и из темеља пореметиле климу. Гокчек, који је, иначе, одраније познат по исламистичком понашању, сада  попут истанбулског муфтије призива у помоћ Алаха.

"Суша је изненада погодила свет. Ми нисмо очекивали да ће Бог дозволити овакву несрећу... Уз Божју вољу киша би могла да почне да пада одмах", уверен је Мелих, који је иначе познат као велики верник.

Анкара, док се свевишњи не смилује, чини што је у моћи људи да би се избегао још већи поремећај у снабдевању водом. Више од 16.000 запослених у јавним службама, по наређењу, мораће одмах да отпутују у унутрашњост на годишњи одмор. Пошто се са члановима породица ради о 60.000 душа, то ће значајно растеретити славине. Због страха од епидемија почетак школске године биће померен за месец дана, за половину октобра.

Власти ће бити немилосрдне према онима који се још понашају неодговорно. Реч је о грађанима који перу кола и заливају баште.

Све су то краткорочне мере, гашење пожара. У међувремену су започели радови на окретању тока једне оближње реке, али они не могу да се окончају до новембра. Тада долазе и кише.  

У Истанбулу, који има огромну потрошњу, ситуација је нешто боља – воде има за три месеца. Многи се плаше сушне јесени која је на прагу. Власти су започеле радове да се неке од оближњих река укључе у градски водовод.

Бизнис не клања пред Алахом. Према извештајима локалне штампе, куповина флаширане воде у продавницама је нагло скочила, поготово што грађани, у страху од тежих поремећаја, гомилају резерве. У овој ситуацији најбоље су се снашли приватни продавци воде, коју иначе у великим балонима (20 до 30) литара допремају из околних река и извора. Пре увођења рестрикција једна канта у Анкари је коштала шест лира (4,5 долара), а саде се продаје три пута скупље.