Гугл „чита” све мејлове

Суочен са критикама да није довољно транспарентан, „Гугл” је допунио услове коришћења јасним наводима да скенира све мејлове корисника. То раде аутоматизовани системи који електронску преписку „читају” да би блокирали вирусе и спам, али и да би на основу садржаја боље прилагодили огласе.

„Ова анализа се обавља на послатим, примљеним и сачуваним мејловима било ког налога”, навела је компанија.

Овим је „Гугл” јасно ставио до знања да обавља баш оне активности због којих га критикују и туже активисти за заштиту приватности и образовни сектор.

„Желимо да наша политика буде једноставна и лако разумљива корисницима. Сада ће многе ствари бити још јасније. Промене су засноване на повратним информацијама које смо добијали”, рекао је представник „Гугла”.

Скенирање мејлова је последњих месеци било у фокусу западних медија, али активисти за заштиту приватности сматрају да ово није најгоре што позната информатичка компанија ради и да су проблематичнији неки други аспекти „Гугловог” деловања.

„Стварно је опасно то што ’Гугл’ обрађује информације у одељењу аналитике, и што на основу појединачних налога може да врши профилисање. Та количина информација коју имају о нама треба да забрињава, и због тога што је привлачна владама и због повремених цурења информација”, прокоментарисао је за „Гардијан” Џим Килок, извршни директор америчке групе „Отворена права”.

Рекламе се на свим платформама „Гугла” пласирају на основу корисникове преписке и целог профила на његовом сервису, који обухвата резултате претраге, коришћење мапа и прегледа на „Јутјубу”. По томе се приказују огласи процењени као релевантни, како би се повећала шанса да их корисници „кликну”, а „Гугл” и његови клијенти остваре што више прихода.

У новим условима коришћења јасно стоји: „Наши аутоматизовани системи анализирају ваш садржај, укључујући имејл да би вам понудили лично релевнтне производе и услуге, као што су прилагођени резултати претраге, рекламе и заштита од спама и малвера.”

Скенирање и индексирање електронске поште која не може у потпуности да се искључи (док огласи могу да се блокирају у подешавањима), могло би да представља кршење америчког закона ФЕРПА. То је закон из 1974. који се односи на податке који се о ученицима скупљају током образовања и искоришћен је као основа за покретање неколико тужби против „Гугла” у Калифорнији.

Студенти су тужили компанију да је прешла „језиву линију” прикупљајући податке о корисницима „Гуглових” апликација за образовање да би им на основу њих пласирали рекламе.

Иако у овој апликацији, распрострањеној у америчким образовним установама и широм света, нема реклама уколико се другачије не подеси, страхује се да би прикупљени подаци могли да се користе на осталим „Гугловим” платформама, као што су претрага и „Јутјуб”.

Осим тога, постоји опасност да овако прикупљени подаци у дигиталној ери остану као неизбрисив дигитални профил. На пример, ако наставник преко ове апликације пошаље родитељу поруку да дете има неки психички проблем, то може да остане у профилу те особе и да је прати доживотно.

„Ко зна шта ће ’Гугл’ да ради с тим податком и какве проблеме може да направи у будућности. Некада би он остао у некој фиоци, а данас особу може да прати доживотно”, коментарише Бредли Шир, амерички адвокат специјализован за приватност у дигиталној ери.

Неки стручњаци кажу да је поменути закон застарео да би у 21. веку, када образовање прелази у „облак”, дефинисао шта су подаци о ученицима. Поред „Гугла” све више компанија нуди бесплатна технолошка решења за школе, а заузврат добијају приступ подацима о ученицима – где су, које уређаје користе, с ким комуницирају и слично, пише „Хафингтон пост”.