Љубица поново проходала

Љубица Адамић (3) научила је поново да хода, трчкара по парку у кругу бечке АКХ болнице, истражује свет око себе, игра се са браћом и сестрама, а највише воли да гледа цртаће и слуша музику. Дружи се и са медицинским сестрама и лекарима на дечјем одељењу аустријске болнице чија имена одлично зна, што и није чудно, јер је последњих годину дана АКХ клиника била њен други дом. Ту је с мајком Катицом и оцем Шимијем стигла у фебруару прошле године, када јој је живот висио о концу. Њено тешко оболело срце више није могло да функционише и девојчици је била хитно потребна трансплантација овог органа. Она је обављена чим је пронађен донор, 31. јула прошле године, и од тада се девојчица успешно опоравља.

– Њено стање је стабилно, недавно је поново проходала, јер је лежала девет месеци и мишићи и лигаменти практично су јој отказали. Било је муке да поново научи да корача, али сада већ трчи, скаче, преврће се... Лекари тврде да тако и треба, да је важно за њу да буде физички активна и да ради све што раде и њени вршњаци – прича за „Политику” Шими Адамић, који је са сином Данијелом (12) посетио нашу редакцију.

Чим чује да јој из Србије долазе у посету тата, браћа и сестре, Љубица трчи на врата малог стана у болничком кругу, где се у пратњи мајке Катице преселила са болничког одељења пре око месец дана. Најтеже је када се после неколико дана дружења опраштају – Адамићи чекају да девојчица заспи, па се искраду из стана да не би плакала.

– Излази напоље, али мора да носи заштитну маску јер не сме да добије температуру. Пре неколико дана имала је вирусну инфекцију, па смо морали да се вратимо на болничко одељење али, срећом, све је брзо прошло. Веома је активна и друштвена, ускоро ће учити да вози бицикл – с поносом прича тата Шими.

Љубица је годину дана провела у болници, а сада живи с мајком у станчићу педесетак метара удаљеном од дечјег одељења болнице. Близина лекара је неопходна још извесно време, мада све анализе показују да јој је здравствено стање добро.

– Једном недељно обавезно идемо на контролу, на којој лекари проверавају да ли срце ради како треба, да ли се развија. За сада је све у најбољем реду, а у јулу ће стручњаци одлучити да ли ће је накратко пустити да дође кући, у Засавицу код Сремске Митровице. Проблем је што су њој неопходни идеални услови, слични болничким, и уколико то обезбедимо, проводиће неко време и код куће – објашњава Адамић.

Драма ове породице почела је када је Љубица имала само три месеца. Тада је доживела инфаркт срца и дијагноза лекара била је поражавајућа: у Србији нико није могао да јој помогне, било јој је хитно потребно пресађивање срца, које се код нас не ради. Држава у то време није плаћала овакву врсту лечења у иностранству, па су Адамићи почели сами да скупљају новац. За годину дана захваљујући донацијама обезбедили су 124.000 евра, а сама операција коштала је 120.000 евра. У хуманитарним акцијама учествовали су многи, а лидер напредњака Александар Вучић лично је породици Адамић донео донацију Српске напредне странке у вредности од 10.000 евра.

Опоравак после трансплантације трајао је дуго, прича Љубичин тата, а све време девојчица је храњена преко цевчица. Због тога је пре око два и по месеца поново почела да учи да једе.

– Било је веома тешко јер се одвикла да жваће, али и од свих укуса. Сада је коначно почела да добија на тежини, има десет килограма и очекујемо да даље напредује. Спремамо јој храну према саветима лекара, јер је на посебном режиму исхране – мора да једе што више супе, поврће и одређене врсте меса – објашњава Адамић.

Он живи на релацији Аустрија–Србија, јер у Засавици надомак Сремске Митровице бораве остали Адамићи, Катичино и Шимијево четворо старије деце. Тамара (17), Драгана (15), Данијел и Драган (10) брину једни о другима док је отац одсутан, а кад нешто затреба, у помоћ прискаче њихов стриц. Кад год могу, и деца иду да виде сестру.

Шими је, каже, научио све о Љубичиној болести, рестриктивној кардиомиопатији, која разара срце али и друге органе. Од једног облика кардиомиопатије патила је и мала Тијана Огњановић, која је умрла 15. јула прошле године у америчкој болници, не дочекавши ново срце. У АКХ клиници, каже Адамић, често раде трансплантације срца код најмлађих, али оне често и не успеју. За време проведено у Бечу Адамићи су били сведоци свега три успешне трансплантације, а једно од то троје деце је Љубица.

-------------------------------------------------------------------------------

На контролама са Анитом Балаж

Мала Љубица провешће с мајком још најмање годину дана у Бечу, под будним оком тамошњих лекара. Тако налаже протокол, а лекари су у сваком тренутку спремни за непредвиђене ситуације.

– За Љубичин рођендан сви заједно кренули смо до болнице. Видели су нас на безбедносним камерама како прилазимо дечјем одељењу и лекари и медицинске сестре истрчали су пред нас, видно забринути. Питали су: шта се десило, да ли нешто није у реду са Љубицом? Ми смо им показали торту коју смо им донели и објаснили да смо хтели са њима да прославимо њен трећи рођендан – прича Шими Адамић.

Сваког понедељка на болничком одељењу АКХ клинике са Љубицом је Анита Балаж (12), девојчица из Ердевика, такође оболела од рестриктивне кардиомиопатије. Она је први мали пацијент коме Србија плаћа лечење у иностранству. Љубица и Анита одлазе код истог лекара на ултразвучну контролу и ту се чланови две породице редовно срећу, објашњава Љубичин тата.