Где је најтеже „зарадити” шестицу

Најновија анализа пролазности на факултетима Универзитета у Београду показала је да и даље постоје „тешки” предмети, то јест они на којима је пролазност мања од 30 одсто. Таквих је у прошлој школској години било између 4,6 и 6,5 одсто, зависно од тога да ли је предмет полагало више од 10 студената.

Уколико се пореде раније године, када су професори тек почели да воде ову статистику, пролазност је ипак побољшана, јер је прво било 13 одсто такозваних уских грла, да би тај број пао на 11 одсто предмета на којима се тешко добија шестица.

Иако многи сматрају да су студије медицине међу најтежима, ипак је највише тешких предмета у групацији друштвено-хуманистичких наука, где је забележено 197 предмета које је током једне школске године положило мање од 30 одсто академаца. На медицинској групацији поређења ради постоје 22 оваква предмета, од којих ниједан није на Медицинском факултету, што на овој високошколској установи објашњавају великим бројем испитивача и сталним надзором.

На Факултету политичких наука је 55 оваквих предмета, али је већина на мастер и специјалистичким студијама, на Биолошком факултету 32, на Шумарском 25, Стоматолошком 16, али је такође већином реч о испитима који нису на основним студијама.

– Прикупили смо податке за укупно 8.952 предмета, али су из анализе изостављени они које је у току године полагало мање од десет академаца. Мерена је пролазност на 6.311 испита које студенти полажу на основним студијама и резултати су слични као што су били и у претходној школској години – објашњава за наш лист проректорка УБ професор др Нада Ковачевић.

По њеном мишљењу, ови бројеви не показују да је проблем толико велики, али је ипак саветовано руководствима факултета да на својим наставно-научним већима анализирају резултате и утврде који су узроци што на појединим предметима професори тешко уписују шестицу у индекс.

– На неким факултетима спорни су основни предмети, лоша је пролазност на првој години, што указује на лош квалитет знања које се доноси из средње школе, али и на начине селекције бруцоша – каже професорка која је и некадашњи декан Фармацеутског факултета. Подсећамо је да је у прошлој анализи на овом факултету било четири тешка предмета, а онда одговара да је сада број незнатно смањен – на три.

У анализи је уочено да је пролазност лоша и на великом броју стручних предмета, што опет по мишљењу саговорнице показује да је неопходно преиспитати рад професора и упоредити са подацима како их студенти оцењују. Било би добро, додаје, проверити и наставне планове и обавезе које један студент има око одређеног испита.

Према речима професорке Ковачевић, пожељна је пролазност између 30 и 90 одсто у току једне школске године, а као што делује чудно када неко тешко даје шестице, тако је потребно испитати и зашто је на неким предметима већ у првом испитном року пролазност готово 100 одсто.

Ректор професор др Владимир Бумбаширевић је и приликом претходне анализе поручио деканима да разговарају са професорима, јер проблем може да буде и у оптерећењу студената.

– Факултети треба да анализирају да ли је предмет добро позициониран у оквиру студијског програма, да ли су потребна претходна знања да би се лакше савладало градиво, да ли постоји одговарајући уџбеник – истиче овај некадашњи декан Медицинског факултета.

Овај савет су применили на Електротехничком факултету, на којем је регистрован само један предмет са пролазношћу мањом од 30 одсто. Овде сматрају да статистика не мора нужно да укаже на то да је реч о тешком испиту или лошем професору.

Како објашњавају у деканату, управо на основу ове статистике премештен је један предмет са треће на четврту годину студија, јер је примећено да студенти, иако слушају тај предмет на трећој години, полажу га тек на четвртој и испада да је лоша пролазност, а заправо су студенти само прагматични и полажу када им је лакше.

Иако новинари нису могли да добију комплетну анализу, да се не би неки подаци извлачили из контекста, како нам је речено, декани свих факултета упознати су са процентима. Они одговарају да није увек кривица само до професора, већ и до студената који не уче континуирано, не долазе редовно на вежбе и предавања, а када дођу на испит – само извуку и врате питање чак и не покушају да одговоре.

Студенти с друге стране кажу да је управо то разлог лоше пролазности – професори не држе предавања, не долазе на консултације, не одговарају на мејлове, а њихови уџбеници су неразумљиви и досадни. Наставници се углавном ослањају на рад асистената, а они, жељни доказивања и стицања вишег научног звања, више времена посвећују науци него раду са студентима.