Не сва јаја у исту корпу

Ове године многи се утркују да стигну до оних који не знају шта да ураде с вишком новца који имају, односно  нису се одлучили да ли свој новац да оставе у "сигурну сламарицу" или да га повере неком инвестиционом или пензионом фонду, да за њих купе акције на берзи, обвезнице, или како се већ зову те вредносне хартије. После смањења ПДВ-а на пренос апсолутних права (читај: порез на куповину станова), агенције се труде  да потенцијалним купцима "објасне" да је за њих веома добро да свој "вишак" новца улажу у некретнине.

Значи, тај "сиромашак" који има неку цркавицу од неколико десетина хиљада евра просто је слуђен – да ли да уштеђевину активира и ризикује, или да се мало "игра", па да "од готовог прави вересију".

Сада би стручњаци из наведених области требало да информишу људе, да их подучавају и да правим решењима спасу нашег "Рокфелера" слатких мука. Да га убеде да новац којим располаже "запосли" на прави начин. А то конкретно значи – да новац инвестира у сигуран посао, како би тако добио одговарајући принос.

Улогу таквог саветника овог понедељка је у "Политици" преузео мр Војко Саксида, генерални директор "Триглав – пензијских фондова".

Берза – Тренутна ситуација је таква да су почела да се дешавају и нека негативна кретања на домаћој берзи (уосталом као и у земљама у окружењу). Берзански материјал је веома сиромашан, на такозваном листингу А постоје само две хартије, Тигар и Енергопројект холдинг, а стање код осталих хартија је такво да постоји реалан ризик пласмана. Брокерске куће, наравно, убеђују улагаче да сада влада неко примирје, али да се до краја године може очекивати принос од око 30 одсто, ако се сада "паметно" изврши селекција хартија. Наша сугестија је: овде треба ангажовати до 20 одсто расположивих средстава.

Добровољни пензијски фондови – Тренутно постоји седам друштава за управљање добровољним пензијским фондовима и приноси на купљене инвестиционе јединице се крећу од 1,2 до 21,6 одсто. Овај вид улагања је новина на нашем тржишту, циљ и сврха је обезбеђење "мирне старости", али код повлачења средстава остављају се довољно велике могућности и за друге намене. Пошто је ово тек почетак једног врло атрактивног и дугорочног посла, наш предлог је да и овде треба уложити до 20 одсто уштеђевине.

Инвестициони фондови – Сада послују два фонда, а за почетак рада припрема се и трећи. Ово је такође нов облик оплођавања средстава и предлажемо улагање до 10 одсто ваше уштеђевине.

Некретнине – Тренутно су цене станова и пословног простора порасле (због смањења пореза на пренос апсолутних права за 50 одсто) и наш предлог је да у овај облик треба уложити до 30 одсто уштеђеног новца.

Штедња у банци – Традиционални облик чувања "вишка пара" и наш предлог је да на штедну књижицу треба оставити до 10 одсто вишка пара.

Осигурање живота – Са рентном клаузулом може се издвојити до 10 одсто средстава.

Сви ово облици имају и својих мана, али и предности, а наш је предлог да се оваквом дисперзијом ризика улагања постиже и синергетски ефекат улагања тренутно слободних средстава. Промене на тржишту, расположиве информације (најбоље ако постоје тзв. инсајдерске информације) и у неким периодима хазардерске склоности појединаца, могу да утичу и на промену предложеног односа уложеног новца. Најбоље је сачекати бар шест месеци да би се добила нека јаснија слика о ефектима улагања. Јер, сваки краћи период не доноси праву слику о стању ствари на финансијском тржишту.

Ово је засад само кратак осврт на могуће начине пласирања слободног новца из угла појединца. У следећим наставцима детаљније ћемо се усмерити на сваки од начина које смо поменули.