Девет беба српско-јапанске љубави

Мари Накагава (33) из Осаке одлучила је да не каже судбоносно „да” мушкарцу из Јапана, већ – човеку из Србије, Душану. Није јој било тешко да живот у овој далекој земљи замени животом  у Србији, а у новембру прошле године њихова породица добила је још једног члана, ћерку Нину. Никада није била у браку са Јапанцем, па не може да објасни које су разлике између српских и јапанских мушкараца. На основу прича које је чула од пријатеља, са напоменом да је сваки пар другачији, Мари каже да су српски мушкарци више укључени у бригу о деци.

– Често видим људе како гурају колица у граду, или иду у куповину са децом без супруга, а проводе и више времена са малишанима. У Јапану, већина мужева ради до касно увече, а брига о беби сматра се послом мајке – наглашава Мари, која је са супругом недавно прославила 100 дана од рођења Нине. То је обичај у Јапану, како би се обележио здрав и дуг живот бебе.

Када је дошла у нашу земљу, изненадило ју је колико су људи пријатељски настројени, гостољубиви и расположени да се нашале.

– Мислим да се у Београду лакше живи у односу на Јапан.Приметила сам даградски превоз јефтинији. Не свиђа ми се када се аутомобили паркирају на тротоарима. Није лепо када се смеће налази свуда, јер мислим да је то оно што чини да Београд изгледа много мање леп него што заиста јесте – само су неки од утисака које је стекла Мари.

Ова Јапанка једна је од осам младих жена из ове земље која се у последњих годину и по дана удала за мушкарце из Србије. Из тих бракова већ је на свет дошло девет беба. Све оне лепо су се уклопиле у брз темпо српске престонице, а савете добијају најчешће од Јапанки које дуго живе на овом просторима, са којима се свакодневно и друже.

Према незваничним подацима, у Београду тренутно живи 105 Јапанаца. Највише их ради у дипломатским и трговачким представништвима.

– Сви српско-јапански парови су се упознали у иностранству, „преко посла”, а имали смо случај да се једна наша болничарка из Ниша удала за Јапанца на конгресу есперантиста.

Било је неколико парова пре тридесетак година – објашњава јапанолог Драган Миленковић, додајући да је затим наступила „пауза” у ступању у брачне воде између ових народа.

– Једном годишње, у јануару, у амбасади Јапана организује се скуп свих јапанских држављана и чланова њихових породице који живе овде. Ове године било је јако весело јер је одједном било много беба. Већина наших мушкараца чије су жене Јапанке не зна јапански језик и најчешће комуницирају на енглеском. Јапанке када се удају дају отказ како би бринуле о породици. То правило се и овде поштује – објашњава Миленковић, који је од 1978. године ожењен Јапанком Сецуко, и са којом има децу Ирену и Матеју.

Његов судбоносни сусрет са супругом догодио се пре 40 година када је отишао на студије у Јапан, а од 1992. до 1996. био је извештач агенције Танјуг из Токија.

Миленковић са супругом комуницира на јапанском, са децом на српском, а они међусобно и са мајком разговарају на јапанском.

– Чак и са мачком комуницирамо на том језику, али када ме жена не види обраћам се кућном љубимцу на српском – признаје Миленковић, који је написао и превео више од 40 књига. Његова супруга је аутор првог јапанског кувара у Србији, у који су ушла и три европска јела: шпанска тортиља, српски доручак и качамак другог дана.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Сарма за госте

Када гости из Јапана посете Србију, добро је да им се послужи сарма, јер им се ово јело увек допадне, зато што има и поврће и пиринач и није љуто. Јапански ручак обухвата много јела, али су порције мање него код нас, а пиринач обавезно имају уз све што једу. Они никад не подгревају храну и уопште не загревају куће. Усред зиме, њихова деца иду у школу у сандалама и кратким панталонама.

Њихове жене су рекордери у дужини живота управо зато што једу разноврсну храну и мале количине.

Култ купања

Јапанкама које овде живе главни проблем је што у Србији нема дубоких када, јер је њима важан култ купања. Воле да имају каде у које могу лепо да се „потопе”, загреју тело и убрзају циркулацију уз много масаже.

Ја сам крив

Главна ствар у браку са Јапанком је преузимање одговорности. Оне озбиљно схватају живот и траже да се за све преузме кривица, тако да ми није тешко, зарад мира у кући, да говорим за све: „Ја сам крив”. Јапанке поштују мушкарца, али нису понизне. Обичај је и да мушкарац донесе целу плату у кућу и жена њоме располаже.

Олтар за „кућне богове”

Главни ритуал у кући Јапанаца је пред кућним олтаром посвећеном умрлим рођацима – „камисама”. У стану, у стакленој витрини, стоје слике преминулих чланова породице, као и две посуде. Једна је за воду, а друга за храну, тако да се свакодневно ту стави мало припремљене хране, удари се један гонг и помоли се за мртве.