Светковина трубача "за душу и гушу"

Гуча – Највећи сабор у Србији, карневал и фестивал, празник и благи дан, из приредбе је већ прерастао у обичаје нашег народа. И 47. Драгачевски сабор трубача у Гучи, од 8. до 12. августа, саставиће у варошици угнежденој међу брдима хиљаде људи који се друкчије никако не би могли срести, од обичних незнанаца из којег села у близини, до амбасадора и председника влада. "За ових пет дана, у програмима сабора учествоваће 1.500 извођача и очекујемо, по традицији, више стотина хиљада гостију, из Србије и света. Лани смо, рецимо, угостили посетиоце из 50 држава са свих континената", каже Слободан Јоловић, председник  Саборског одбора.

У госте је ове године позвао представнике и амбасадоре земаља из овог дела Европе, затим Русије, Кине, Америке и Европске комисије.

– Покровитељ овог Сабора је влада Србије а домаћин, трећу годину узастопно, Велимир Илић, министар за инфраструктуру. У пратњи председника српске владе, др Војислава Коштунице, финално такмичење трубача, 12. августа на стадиону поред Белице, отвориће Милорад Додик, премијер Републике Српске – саопштио је Јоловић.

Први саборски догађај, у среду 8. августа у 10.00 сати, биће окупљање код споменика трубачу у средишту Гуче. Ту се Сабор званично отвара, уз свирку мештанина Јовице Павловића и његовог оркестра, док ће се у недељу, 12. августа у 20.00 сати, ухватити велико саборско коло, уз "до виђења до идућег сабора".

У петодневном међувремену, домаћини ће показати шта су припремили, негујући навику да Сабор сачува дух народног стваралаштва. Тако су за среду, први дан Сабора, заказана отварања ликовних изложби (16.00 сати), смотре радова драгачевских ткаља (18.00), и представљање 18 књига штампаних између два сабора (20.00). У четвртак, заседаће округли сто о органској производњи кромпира уз дегустацију јела од кртоле (14.00) и изложбу привредника (16.00). Следи промоција лепота Србије широм света "SERBIAN BREnd" у организацији Српског института за јавну дипломатију из Брисела и Париза.

У петак почиње народни вишебој (13.00), после чега се ређају концерти, "Победили су – заслужили су" (18.00) и Горана Бреговића (21.00). Читаве суботе, на позорници Дома културе, смењиваће се наши и страни трубачки оркестри и уметничка друштва, уз такмичење здравичара и избор најлепше народне ношње (13.00), надметање пионирских и омладинских оркестара (18.30), избор лепотице 47. Сабора (22.30) и поноћни концерт на стадиону (23.00).

У недељу, 12. августа, Гучом ће проћи стара драгачевска свадба (12.00), затим следи финално такмичење 20 најбољих самоуких трубачких оркестара у Србији.

– Ове године у Гучи, ван конкуренције, свираће шест трубачких оркестара из иностранства, три словеначка и по један из Македоније, Немачке и Француске. Појавиће се, такође, културно-уметничка друштва из свих бивших република СФРЈ, сем Хрватске – вели Адам Тадић, директор Центра за културу у Гучи.

Не без поноса, домаћини истичу да су у уређење путева, терена и базена у варошици ове године уложили око 100 милиона динара, и да је улаз у Гучу и на све саборске приредбе слободан.

– Једни изузетак је поноћни концерт у суботу, са улазницама од 300 динара. Посетиоцима Сабора обезбеђени су паркинзи и та услуга – 500 динара за аутомобиле, 3.000 за аутобусе – биће наплаћивана на рампи – рекао је председник Саборског одбора, Јоловић.

Драгачевска престоница трубе има само 2.020 становника и један хотел са стотину лежаја, али су се за пријем гостију у време Сабора пријавила 462 домаћинства из Гуче и околних села, припремивши 3.000 кревета. Конак у њима коштаће од 10 до 25 евра, а први гости из Пољске, Аустрије, Енглеске и Словеније већ су, путем интернета, резервисали и платили собе.

Угоститељи ће, као неизоставан део ове светковине "за душу и гушу", обезбедити шатре, столице и свој део еспапа. По којој цени?

– Пиће је 150, порција свадбарског купуса 200, килограм прасетине 700, јагњетина 1.000 динара – кратко реферише Ацо Поповић који држи шатру одмах поред саборишта, и тврди да ће бити један од најјевтинијих крчмара.

У пословном свету, какав и ми можемо постати, овакав скуп је прилика да се потроши али и заради. Другој групи, вероватно, припада пивара "МБ" из Новог Сада, која је на тржиште управо изнела марку пива под једноставним, инспиративним називом – "гуча". Опет у вези са светом јесте и план приређивача Сабора да постану још већа, чувенија адреса.

– Првог дана Сабора означићемо почетак радова на хелипорту у Гучи, који би требало да буде завршен за два месеца. Једини је у Србији за цивилне сврхе, имаће линију хеликоптером до Сурчина. За следећи сабор, опремићемо народну библиотеку и музеј трубе а 2010. године овде ће се, у то сам сигуран, одржати такмичење за прву трубу света – прича Слободан Јоловић.

За сва своја лета, Сабор у Гучи очувао је мноштво навика и обичаја, прегршти народних умотворина, мењајући оно што се мора. Тако се, рецимо, сваки сабор отвара шенлуком из прангија, колико сабора – толико пуцњева. Времену је морала да се прилагоди и саборска химна "Са Овчара и Каблара", која је преживела судбину увек исте арије и стално новог текста. Најпре се чула у време Српско-турског рата, затим су је у Првом светском српски војници певали: "Са Овчара и Каблара сузбих Швабу и Маџара". У Другом светском рату, партизани су је прилагодили имену свог команданта – "Друже Тито, прими наске у редове партизанске" – а чобаница је поручивала четницима – "Нема борбе, нема рата, без Раковић команданта". Данас се ова химна Сабора у Гучи свира и пева у првотном облику – "Са Овчара и Каблара, чобаница проговара; `Српски кнеже, прими наске, у редове србијанске`".

Стара драгачевска свадба, која се приказује још од другог сабора, може и данашње, савремене невесте, поучити којечему. Разумевању народних обичаја, на пример. Поворци је крај пута пред Домом културе у Гучи и то је, ето, долазак младе у нову кућу.

Она прво баца сито на кров, у жељи да се тамо и одржи како би се и млада задржала у кући. Затим у наручје узима мало дете, наконче, три пута га окреће и љуби да би и она била родна. Невеста после тога десном ногом ступа у нову кућу, али тако да прекорачи преко прага. Чекају је свекар и свекрва да их пољуби у руку. Они је дарују златом а свекрва узима снаху у крило да би јој била мила, па њу и сина служи медом и шећером, да им живот постане сладак.

Сватови за то време наздрављају из буклија, крепећи се националним пићем. Са оваквих сабора и потекло је веровање, непоуздано разуме се, да ракија "бистри крв, чисти ум и нарочито јача карактер". Али, саборски здравичари не могу без шљивовице, па је остало забележено како је, на једном од сабора, наздрављао Душан Мирковић из Виче:

"Сачувај ме боже, шта све бити може: крња лонца, трула моста, неуредног госта, буђаве проје, длакаве чорбе, курјака из мрака, дебелог глоговака, кучке жуте, мотике тупе, суволоме косе, траве без росе, кратких гаћа, дугачких коприва, тесних сокака, бесних момака, чворноватог чабрењака и жене бекрије што ништа не крије".

Видећемо, у здрављу и весељу, како ће изгледати 47. издање Сабора у Гучи. Како је настао први описао је историчар из Чачка, Милош Тимотијевић, на почетку своје књиге "Карневал у Гучи":

"Идеја да се организује Драгачевски сабор трубача дошла је готово сасвим случајно. Уредник ’Чачанског гласа‘ а касније и ’Политике‘, Блажо Радивојевић, запазио је 1961. на железничкој станици у Чачку како трубачи испраћају једну радну бригаду. Радивојевић је људима из Народног одбора општине Лучани предложио да у оквиру манифестације ’Драгачево кроз песму и игру‘ уврсте и трубаче, као посебно музичко наслеђе овог краја Србије. Са друге стране, у Гучи је група младих људи покушавала да своје место извуче из досаде паланачког живота кроз организацију фолклорних приредби..."      

--------------------------------------------------------------------------

"Политика" поклања "Златну јабуку"

"Политика" је медијски покровитељ овогодишњег 47. Драгачевског сабора у Гучи и традиционални дародавац једне од најпрестижнијих награда – "Златне јабуке".

Реч је о меморијалном признању које носи назив "Професор Миодраг Васиљевић" и најстарији лист на Балкану додељује га оркестру чије музицирање буде проглашено најизворнијим.

На овом сабору биће додељене укупно 24 награде а извођаче ће оцењивати стручни жири у саставу: др Мирјана Закић, етномузиколог (председник), Душан Вујовић, диригент, мр Данка Лајић-Михаиловић, етномузиколог, Младен Ђорђевић, професор трубе, и Ацо Милекић, професор солфеђа.

--------------------------------------------------------------------------

Бесплатан улаз на концерт Бреговића

По свему посебан догађај 47. Сабора биће концерт Горана Бреговића. Наш чувени рокер са својим "Оркестром за свадбе и сахране" свираће у петак, 10. августа, од 21 час на главној позорници у Гучи, улаз је слободан а спектакл из мале драгачевске варошице видеће читава Србија.

– Бреговић је одобрио да концерт буде директно преношен на јавном сервису РТС-а. Имамо ексклузивно право да концерт прикажемо само једном и то у директном тв преносу, док ће локалним телевизијама бити омогућени снимци од неколико минута. Бреговићева продукција "Мјузик стар" припрема посебно издање са овог концерта, што је, само по себи, наговештај да се спрема врхунска музика – каже Добривоје Марински, директор продукције на овогодишњем Сабору.

--------------------------------------------------------------------------

Свираће за Прву трубу Драгачева

У суботу, 11. августа, на позорници испред Дома културе у Гучи од 18.30 сати, такмичиће се шест пионирских оркестара, Давида Реџеповића (Прекодолце), "Друштво српских домаћина" (Коштунићи), Владимира Ивановића (Загужање), "Данијела" (Ариље), Кристијана Трајковића (Загужање) и Марка Глигоријевића (Дуб, Бајина Башта). После тога, на истом месту, следиће финално надметање 11 омладинских оркестара: Драгана Аметовића (Бојник), Андрије Аца Андрића (Пожега), Елвиса Бајрамовића (Бојник), "Етно арт" (Коштунићи), Братислава Анђелковића (Лепеница), "Драгачево" (Лучани), "Дар-мар" (Књажевац), Мија Бонџулића (Луново Село), Саше Крстића (Загужање), Жељка Јовковића (Мршељи) и Ивана Јовановића (Ужице).

На финалном такмичењу за прву трубу Драгачева, у недељу 12. августа, од 15 сати, на главној позорници Сабора, свираће оркестри Вељка Остојића (Злакуса), Бојана Крстића (Владичин Хан), Драгана Игњића (Ужице), Марјана Крстића (Загужање), Јовице Павловића (Гуча), Себастијана Салијевића (Прекодолце), Бојана Никитовића (Косјерић), "Златне трубе" (Књажевац), Дејана Јевђића и Драгана Лазовића (Пожега), Синише Станковића (Загужање), Дејана Лазаревића (Пожега), Демирана Ћеримовића (Врање), Божидара Луковића (Котража), Негована Еминовића (Прекодолце), Бранка Остојића (Каран), Ненада Младеновића (Врање), "Тимочани" (Књажевац), Божидара Николића Доње (Грделица), Гвоздена Росића (Рти) и Елвиса Ајдиновића (Сурдулица).