Женевски пакт о Украјини

Специјално за „Политику”

Париз – Споразум о Украјини између Русије, Украјине, Сједињених Америчких Држава и Европске уније, према првим оценама, потврдио је ситуацију на терену која иде у корист Москве. Четири шефа дипломатије након вишечасовних разговора изашли су са заједничком изјавом која се односи на успостављање реда у Украјини, осуду екстремизма и промену украјинског устава, што многи посматрачи тумаче као дипломатску победу Русије.

Преговори вођени у Женеви, граду у коме су одржани многи међународни сусрети у време хладног рата, означили су још једну етапу у геополитичкој партији шаха између САД и Русије.

Представници Европске уније још једном су се нашли у позицији посматрача, као што је то било очигледно и на састанку америчког државног секретара Џона Керија и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова у Паризу 30. марта, на који није био позван француски шеф дипломатије Лоран Фабијус.

О односу снага између ЕУ и САД у овим преговорима говори и то што је за преговарачким столом у Женеви шефица европске дипломатије Кетрин Ештон седела преко пута Викторије Нуланд, заменице америчког државног секретара за Европу која се „прославила” по снимку њене изјаве „Јеб… Европску унију”, који је „процурео” до „Јутјуба”.

Према својеврсном женевском пакту, у Украјини ће процес доношења устава бити „транспарентан” и подразумеваће „широк национални дијалог” у који ће бити укључене „све области и политичке изборне јединице”. То иде ка ономе што жели Русија – да се у будућем уставу обезбеде већа права Украјинцима руског порекла.

Предвиђено је и разоружавање илегалних војних снага, евакуисање окупираних јавних места и објеката и слање посматрачке мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) да то надгледа. Није, међутим, прецизирано које су то снаге, што свакој страни оставља могућност за сопствену интерпретацију.

У споразуму се не помињу Крим ни захтеви америчког председника Барака Обаме да Русија повуче своје трупе са границе са Украјином и да се обавеже на директне преговоре са привременим званичницима Украјине.

„Ако не видимо напредак, ништа друго нам неће преостати осим да наметнемо санкције”, рекао је Кери након постизања споразума, понављајући досадашње претње Запада.

Међутим, како се оцењује, за западне земље је било важно да постигну договор са Русијом по сваку цену јер не желе да раскину економске везе са Москвом, а још мање да уђу у рат. Представници Украјине у Женеви нису имали други избор до да пристану на компромис.

„Русија није имала намеру да пошаље трупе у Украјину”, поручио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Руси су проценили да им војна акција у Украјини ништа не би донела, већ би их, напротив, коштала на економском и дипломатском плану. Ипак, оно на чему инсистирају јесте да се не мења ванблоковски статус Украјине. Према речима Лаврова, неутралност не може бити само војна или само политичка, већ само војно-политичка.

„У Украјини постоји закон о војно-политичкој неутралности. Ми смо чврсто саопштили током дискусија да ће промена тог статуса подрити све напоре за успостављање конструктивне сарадње о свим питањима везаним за превладавање актуелне кризе у Украјини”, рекао је Лавров. „Војно-политичка неутралност у савременом политичком и дипломатском речнику значи неучествовање у војним блоковима. НАТО је војно-политички блок. Чињеницу да је Украјина изабрала неутралност и утврдила је законом треба, мислим, да уважавају сви.”

Након споразума у Женеви чини се да је јасно да ниједан договор о будућности Украјине убудуће неће моћи да прође без сагласности Русије.

-------------------------------------------------------------

Пушилин: Нисмо обавезни да поштујемо споразум

Доњецк – Самопроглашени лидер проруских сепаратиста у источној Украјини Денис Пушилин изјавио је да не сматра да споразум између Русије и Украјине обавезује његове људе да се разоружају и испразне зграде администрације које су окупирали, преноси Танјуг. „Руски министар спољњих послова Сергеј Лавров није ништа потписао у наше име, већ у име Руске Федерације”, рекао је Пушилин, лидер самопроглашене „Народне Републике Доњецк”, додајући да ће његови људи размотрити напуштање зграда администрације када влада у Кијеву уради то исто, додајући да се настављају припреме за референдум о већој аутономији од Кијева који је планиран за 11. мај.