Кинези освајају британске универзитете

Број страних студената у Великој Британији опао је први пут у последњих 30 година, али се повећао број кинеских студената међу њима. Скоро четвртину постдипломаца на енглеским универзитетима чине Кинези. Сада их има готово колико и британских, пише „Гардијан”.

Савет о високом образовању Енглеске преноси да је Кинеза на магистарским студијама 23 одсто, а енглеских 26 процената. Највише их је на математици, где чине чак 58 одсто од укупног броја ученика.

Пад интересовања страних студената изазван је строгим визним режимом и већим школаринама, тако да су студенти из Индије и Пакистана преполовили одлазак на британске универзитете због услова аплицирања за визу и мањих шанси за запослење у Великој Британији по дипломирању.

Да је строга политичка реторика о имигрантима окрунила британски имиџ у иностранству верује Сали Хант, генерални секретар Уније универзитета и колеџа.

„Став владе резултирао је да се многи студенти осећају непожељнима, док друге земље чине све да привуку стране студенте”, сложио се Хант са Данијелом Стивенсом, из Националне уније иностраних студената.

Стога, кажу за „Гардијан”, држава треба да понуди ништа мању климу добродошлице у односу на квалитет образовања, са чиме су сагласни и „Манчестер Метрополитен” и „Оксфорд Брукс”.

Британија бележи пад од 25 одсто када је реч о студентима права, јер је годишња школарина порасла до 9.000 фунти. Финансијски негативан подстицај за школовање у Британији одражава се лоше и на финансијски прилив у држави, која иначе према извештају „Оксфорд економикса”, од иностраних постдипломаца годишње има 685 милиона фунти.

Пад интересовања страних студената свима је прст у оку, осим Кинезима, који су истрајни без обзира на све и моћни да створе сопствене универзитетске мреже и лоби групе, чиме постају озбиљан конкурент на тржишту рада.

Кинези, попут Чанг Мингвеа, студента права на универзитету Ланкастер, напросто обожавају енглеске школе.

Школовање у Енглеској сматра толико вредним да је већ стекао две дипломе. Импресиониран системом, Чанг говори о дугој историји британских универзитета и најбољем могућем образовању, менторима који озбиљно раде са студентима, за разлику од оних у Кини који су усредсређени на своје докторске радове.

Велика Британија и САД остале су најбоље опције за школовање, па Кина од скоро пола милиона студената које школује у иностранству, огромну већину шаље на ове две дестинације. Ипак, „Чајна дејли” пише да се са докторском титулом у Кину врати свега шест одсто.

Али Кина је створила такав амбијент да најновији трендови теку и у супротном смеру – забележен је рекордан одлазак Американаца на иностране универзитете, углавном у Кини. Само прошле године Институт за међународно образовање САД забележио је 270.000 америчких студената који се школују у иностранству.

Стејт департмент најављује да амерички студенти ове године крећу у Кину у већем броју него икада. У Пекинг иду добрим делом због програма „Иницијатива 100.000”, који постоји да би повећао број америчких студената у Кини.

Кинеза је све више на судијама у Америци јер су званичници у Пекингу недавно пружили подршку програмима студија у иностранству. Кинеска влада ове године финансира 20.000 стипендија, преноси „Чајна дејли”.

Рекло би се да постоји контрадикција у земљи која избегава либералну демократију, а охрабрује омладину да се школује у западним демократијама. Кинези који студирају у Северној Америци и Европи усвајају политичка уверења која су у колизији са политиком Кине, због чега се, могуће је, неће вратити или ће бити дисиденти по повратку.

Шансе за овај сценарио готово искључују кинески аналитичари. Студенти, кажу аналитичари, немају јаку политичку агенду и не желе да улажу енергију да се боре са кинеским политичким естаблишментом. Школовани Кинези враћају се кући и све што их интересује је да зараде за своје породице.

Стога званични Пекинг не брине то што, како преноси „Интернешнел бизнис тајмс”, девет од сваких десет Кинеза са позамашном имовином шаље децу на школовање на Запад.