Срби отишли "својом вољом"

Од нашег сталног дописника
Загреб, 5. августа – Док се у Книну данас поводом државног празника Дана победе и домовинске захвалности (на дан када је Хрватска војска у оквиру војне акције "Олуја" запосела празан Книн) одржавају разне манифестације, у електронском издању "Вечерњег листа" (јер и новине данас не излазе) појавио се приказ прве научне анализе те операције која се у Хрватској доживљава и слави као "најблиставија победа у хрватској историји". Ради се о књизи "Олуја" аутора Давора Маријана, која ће се у књижарама појавити идућег месеца. Пре три године, Хрватски историјски институт му је објавио и војноаналитичку књигу "Битка за Вуковар".

Овај млађи историчар, кога у Хрватској сматрају "најбољим војним историчарем домовинског рата", указује да "Олуја" у ствари није била "беспрекорно изведена операција" како се то често сматра и истиче у Хрватској (најчешће од њених учесника), о чему каже: "Но, то је и разумљиво с обзиром на велик број на брзину мобилисаних јединица и људства у резервним бригадама и домобранским пуковнијама, које нису биле припремљене за тако захтевну операцију".

Књига се састоји од научне студије саме војне операције и околности у којима је спроведена, као и од прилога докумената о важнијим догађајима из тог времена. Први пут је за ширу јавност наведен хронолошки критички приказ припрема и тока операције по војним подручјима, али се није улазило у деловања сваке јединице. Аутор посебно настоји да објасни околности у којима је та војна операција изведена и њен значај за судбину саме Хрватске као државе.

Међутим, судећи према оном што се може прочитати у том опсежном приказу књиге, Маријан је ипак остао у оквирима службеног тумачења "Олује" како то данас чини актуелна власт, уз подршку опозиције. Основни оквири те "службене оцене" су да је истина да је током и одмах после "Олује" било неких инцидената који не иду на част хрватских оружаних снага и државе, али да су то били "појединачни случајеви" а не планирана политика, као и да није почињено етничко чишћење српског становништва, него је оно "својом вољом напустило Хрватску" у страху од одговорности за оно што је учинило Хрватима и зато што ту више није хтело да живи са њима.

Тако Маријан наводи да је током те војне акције "највећи проблем био недисциплиновано понашање дела учесника које је нарушавало борбену спремност јединица и бацало сенку на општи успех операције, који се не може негирати". То је, наводи он, највише било изражено код резервних јединица.

И он тврди да су Срби отишли из Хрватске "својом вољом" и да нису били прогнани, што настоји да докаже заплењеним документима о евакуацији становништва, какве иначе за случај рата имају све земље, а посебно они који су се већ "опекли" у таквим ситуацијама као Срби у Хрватској 1941, али и у војној операцији "Бљесак" у западној Славонији три месеца раније, о чему се у овој анализи не говори. 

Као аргумент да хрватске оружане снаге и власт нису спровеле етничко чишћење српског становништва аутор наводи и у ту сврху већ кориштене податке да је до 10. септембра 1995. године Војна полиција привела и криминалистички обрадила 1.576 особа, док их је 659 под основаном сумњом за почињена кривична дела предато правосуђу. Због недисциплинованог понашања – како се наводи – приведено је 558 припадника ХВ-а, од којих су 262 задржана. МУП је криминалистички обрадио 321 почињено кривично дело, од чега 13 убистава, 18 страдања припадника ХВ-а несрећним случајем, 191 паљевину, 13 минирања и осталих, углавном крађа.