Загризи јабуку да седнеш

Дизајнерима ће свашта да падне на памет само да би изразили маштовитост и креативност. Имали смо прилику да се сусретнемо са безброј уметничког намештаја, нарочито у облику фотеље, који је изазивао чуђење. Фотеља-цвет, фотеља-глобус, фотеља-јаје, затим фотеља као отворена шака, напућене усне, а постоји и фотеља у облику загрижене јабуке.

Али, пре него што се дизајнер „осуди” због својеврсног сензационализма, треба знати да је рад Пјера Ђилардија омогућио да јабука буде много више од онога што на први поглед изгледа.

Осим што је, без сваке сумње воће, она је кроз историју цивилизације била и Парисова јабука раздора из античке митологије, Евина јабука забрањеног воћа, то јест греха из библијских прича, један од симбола божјих речи из „Песме над песмама”. Чак и то што су на фотељи видљиве семенке плода, није случајно. Када јабуку пресечете на пола (усправно, по оси петељке), открићете правилан пентаграм, традиционални симбол знања који чине правилно распоређене семенке.

Аутор фотеље у облику загрижене јабуке један је од оснивача значајно уметничког правца „Арте повера” (сиромашна уметност) из друге половине 20. века. Његова креативност у обликовању намештаја није била пука последица жеље за сензацијом, већ дубоко смислена тежња да се уметност повеже са свакодневним животом.

У својој књизи „Од уметности до живота, од живота до уметности” из 1981. године Пјер Ђиларди је истакао вредност дарова природе који ту исту природу обнављају и подмлађују у непрекидном космичком циклусу.

Онај ко помисли да је у загриженој јабуци само форма битна, нека прочита нешто из античких, библијских других штива о јабуци.

Узгред, ова фотеља данас кошта око 5.000 евра!

----------------------------------------------

Ренесанси дух у 20. веку

Италијански дизајнер, уметник, теоретичар и полемичар Пјер Ђиларди рођен је у Торину 1942. године, а родитељи су му били Швајцарци. У родном граду је завршио уметничку гимназију. Рано се приклонио америчком поп-арту. Привучен авангардним покретима западног света, шездесетих година развио је сопствени стил учествујући у стварању правца „Арте повера”. Залагао се за остварење блиских веза између уметности и живота у интеракцији са природом и њеним појавама. Интересовао се за психологију и антропологију и експериментисао са колективним формама политичког позоришта. Седамдесетих година заступао је феномен колективне и спонтане креативности бавећи се различитим друштвеним контекстима. Осамдесетих година експериментисао је са новим технологијама и створио серију уметничких дела „Виртуелна реалност”.

Његова дела су изложена у свим значајнијим музејима модерне уметности у свету.