После парафа – споразум

Уколико Србија успе у октобру да парафира Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, како очекује Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, тај документ неће почети да важи аутоматски. Да би ступио на снагу, потребно је да претходно буде ратификован у свих 27 чланица ЕУ. А, после тога, са закљученим споразумом, Србија ће добити статус придружене чланице.

–Кад је реч о политичкој страни ове приче, треба нагласити да се овим споразумом први пут правно регулишу односи Србије и ЕУ. До сада је трговина између ЕУ и Србије била регулисана Аутономним трговинским мерама, тј. једностраном изјавом воље ЕУ, која може бити измењена у сваком тренутку. ССП представља, међутим, уговорну обавезу, како за Србију тако и за ЕУ и евентуалне измене морају да буду донете консензусом обеју страна.

 – Убудуће, на основу тог уговора, имаћемо први пут јасно дефинисана права, али и обавезе – каже нам Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ, који наглашава и да ће тада, такође први пут, бити основана заједничка тела са ЕУ – Савет за стабилизацију и придруживање, у оквиру којег ће бити разматрана политичка питања у вези са применом ССП, али и пододбори за стабилизацију и придруживање, који ће се бавити посебним областима сарадње.

У нашој јавности мало је познато да после парафа на споразум са ЕУ, о којем се толико дуго и толико много прича, не следи тачка. Штавише, тек после стављања иницијала двеју страна на овај документ, биће пуно посла. Прво, следи тзв. интерна процедура, која подразумева превођење текста споразума и његово правно и техничко усклађивање, у току којег државе чланице ЕУ имају право да искажу своје евентуалне резерве на договорени текст у преговорима наших представника са стручњацима Европске комисије.

Буде ли примедби, то би значило да споразум мора да буде дорађиван, за шта би, наравно, било потребно извесно време. – Али, ми не очекујемо никакве компликације у том смислу – уверава нас Мајсторовић.

Уколико се, дакле, обистине његове речи, следећи корак јесте потписивање и ратификација првог уговора Србије са ЕУ у српском парламенту, али и ратификација у Европском парламенту.

Нажалост, процес ратификације може да потраје и до две године.

Како би се ССП активирао у оном делу у којем Европска комисија има пуну надлежност, а који се односи на економску сарадњу између Србије и ЕУ, два-три месеца после парафирања ССП, на снагу ће ступити привремени споразум о стабилизацији и придруживању, за који, иначе, није потребна ратификација у државама чланицама Уније. Тада, заправо, почиње либерализација извоза у великом броју области. Односно, од тада важи тзв. општи прелазни период од шест година, у којем се штити домаћа привреда, постепеним укидањем царина за европске производе.

То је рок у којем ћемо, како објашњава Мајсторовић, либерализовати трговину са ЕУ индустријским производима и у великом делу пољопривредним производима.

Исто важи и за увођење правила о ознакама географског порекла, чиме се штите домаћа индустрија и производи, а то се, такође, односи на производе који су дефинисани у току преговора са ЕУ.

Од тренутка закључивања споразума са Унијом почиње, пак, да тече и наша обавеза усвајања тзв. "аки комунитера", односно правног поретка ЕУ, у областима попут: заштите потрошача, заштите конкуренције, регулисања државне помоћи... Европско право састоји се, иначе, од примарних извора права (које чине оснивачки уговори, општа правна начела и међународни споразуми европских заједница) и секундарних извора права ЕУ (које чине уредбе, директиве, одлуке и препоруке, али и пресуде Европског суда правде). Многи тврде да је заправо реч о стотину хиљада страница текста и више.

Од Мајсторовића сазнајемо да српска канцеларија већ има сарадњу са Европским институтом за јавну администрацију из Луксембурга, који се бави школовањем преводилаца за превођење "европског права". Једна група студента са Филолошког факултета већ похађа ту обуку.

– Није лако превести "аки", јер је заправо реч не о класичном превођењу, већ стварању националне верзије "акија", у које треба пренети институте и термине који у неким случајевима и не постоје у домаћем законодавству.