Трагови царске Кине

Од нашег специјалног извештача

Суџоу – „Рај је на небу, а Суџоу на земљи”, кажу Кинези за овај прекрасан град, препун вртова, канала и водених путева реке Јангце. Многе куће имају капије и према улици и према каналу, док се свуда уздижу шарени полукружни мостови. Суџоу често називају Венецијом Далеког истока.

Овај град, у чијем ширем подручју живи 11 милиона становника, представља туристички бисер најмногољудније кинеске провинције Ђијангсу (80 милиона становника). Сваке године кроз Суџоу прође, у просеку, 20 милиона туриста.

У Суџоу странца, додуше, помало збуњује осећај да је увек у центру пажње. На улици мноштво Кинеза замишљено посматра туристе с фотоапаратима и чудним фризурама. Овде дошљаке гледају отворено и упорно. Када изађете из аутобуса чини вам се да сте део циркуске трупе која је управо пристигла у Суџоу. „Ви гледате нас, ми гледамо вас!”, порука је најчешћег покрета уличне пантомиме.

Реакције се крећу од стидљивости, преко одушевљења, па све до присне срдачности. И странац се брзо навикне да узврати осмех радозналој деци и да се стално рукује с непознатим људима.

Све што се може купити у Суџоу смештено је на обалама Јангцеа. Продавци нуде лепезе од слоноваче, слатке кромпире и зелени чај, уз бучне позиве наметљивих возача шарених рикши.

У локалној опери Кун доминирају цикутави гласови, дречаве маске, тиха музика, шарени костими и љупки покрети играча. После представе главне глумице желе да се сликају са страним новинарима. Суџоу је град културе у којем се налази 150 позоришта и 48 музеја.

Супа од ајкулиних пераја, кнедлице с рачићима и фантастични кремови на ђијангсушки начин убрајају се у главне гурманлуке у раскошном хотелу „Шангрила”. Богати укуси овде се заливају литрама јасминовог чаја.

У парковима Суџоа Кинези масовно вежбају ћигунг, медитативно дисање комбиновано са успореним покретима кунг фуа. А на бетонским платоима одржавају се турнири у стоном тенису. Целулоидне лоптице скакућу на све стране и неретко падају у оближње рибњаке, где мноштво пецароша смирује живце.

У Суџоу готово и нема периферије. Град је састављен од низа централних делова где се његови становници према расположењу окупљају. Суџоу, или Су, како га Кинези радо зову, носи епитет најлепшег града у Кини.

Предео око Суџоа је магнет за туристе, с величанственим планинама – Тјенпинг (Планина равног неба) и Лингјен (Вилинска стена). Надомак града налази се језеро Ђен Ћи (Језеро мачева), усред брда Ху Ши (Тигрово брдо). Легенда каже да је поред овог језера сахрањен кинески јунак Хе Лу, који је за живота највише волео мачеве, па је после смрти бачено у његов гроб 3.000 мачева.

У петом веку пре нове ере, по наређењу Хе Луа, краља племена Ву, високи дворски службеник Ву Циси започео је градњу Суџоа. По предању, обим града износио је 40 лија (20 километара). Током 25 векова овај град је доживео, кажу, сијасет промена и невоља, али се ипак очувао древни шарм царске Кине.

Суџоу је град рибара, чамџија и сплавара који се рађају и умиру на обали Јангцеа, најдуже кинеске реке (6.300 километара) (Фото Бета)

Историјски списи тврде да је Марко Поло посетио Суџоу 1280. године и описао га у својим путним белешкама као „град који осваја лепотом”. Он мора да се ту осећао као код куће јер је Суџоу, као и Венеција, саграђен на води.

Суџоу је познат и по својим педантно уређеним вртовима, где се и данас одржавају позоришне представе. Цангланг Тинг (Павиљон малих таласа), Шици Лин (Врт лављег шумарка), Џуоџен Јуан (Врт смерног управника) и Лију Јуан (Развучена башта) образују четири велика врта Суџоа.

У граду има још стотинак мањих вртова, уређених у хортикултурним стиловима династија Сунг, Јуан, Минг и Ћинг. Окружени необичним пејзажима, препуним цвећа, вртови су испресецани пагодама, језерцима и рибњацима.

У околини Суџоа никле су гигантске индустријске зоне где се налази 29.000 фирми, од којих је трећина са иностраним капиталом из 90 земаља. У последњих пет година странци су уложили 35 милијарди долара у индустријске пројекте Суџоа.

Индустријски парк Суџоа налази се на 70 квадратних километара и направљен је у кооперацији са Сингапуром. У фабричке комплексе досад је уложено на десетине милијарди долара. Овде странци добијају специјалне погодности за улагање капитала.

Суџоу се налази на само 80 километара од космополитског Шангаја, најмногољуднијег кинеског града (33 милиона становника) и индустријског велеграда који је претворен у привредно чудо. Званичници Суџоа труде се да њихов град ухвати привредну копчу са Шангајем.

Суџоу је срце провинције Ђијангсу, која се налази у доњем току реке Јангце, на обали Жутог мора. Провинција има 13 градова на нивоу округа и 31 град на нивоу среза. Ђијангсу је познат као „земља рибара”. У последњих неколико година заузима централно место у кинеској пољопривредној производњи с милион хектара обрадивог земљишта.

Ова провинција је препуна река и обухвата не само велике Јангце и Хуангхе, већ и њихове притока. Има и Велики канал, који је на свој начин исто толико познат као и Кинески зид. Велики канал, дуг 1.794 километра, пружа се од Пекинга, на северу, до Суџоа и Ханџоуа, на југу, и пролази кроз провинције Шандунг, Ђијангсу и Џеђијанг. Саграђен је по наређењу цара Јен Ђија из династије Суи (581–618).

Бучне чајџинице и црвени лампиони само су спољна обележја Суџоа. То је првенствено град рибара, чамџија и сплавара који се рађају и умиру на обали Јангцеа, најдуже кинеске реке (6.300 километара).

Све приче о Суџоу и његовим становницима почињу и завршавају се Дугом реком (Јангцеом), за коју Кинези поносно наглашавају да је трећа по величини у свету, после Амазона и Нила.