Нови програм владе – опоравак или понор

Добили смо упозорење да нам следе „тешке и болне реформе или судбина Грчке”, али и да творци новог програма владе верују у „бољу будућност”. Да ли ћемо добити „програм спаса” зависиће у првом реду од тога да ли су држава и привреда постигле консензус шта урадити и како. Не знам ниједну државу у свету која је изашла из кризе, а да свој успешан развој базира превасходно на страним инвестицијама, као што то ради Србија.

Да би једна државна заједница могла уопште да функционише, сви релевантни субјекти њеног друштва морају постићи општи консензус у дефинисању на дужи рок стратешки најважнијих државних и националних циљева. Како до њих доћи на опште задовољство, понајвише зависи од државника визионара који добију плебисцитарни мандат народа. Тај мандат су добили Српска напредна странка и њен лидер Александар Вучић. Хоће ли знати и моћи да земљу изведу на пут опоравка?

После страховитих ратних разарања, Јапан је то урадио постављањем једног „светог” циља: увести земљу у ред најразвијенијих економија света. Уместо испразних „реформи” и „стратегија”, као еуфемизама за покриће неуспеха, доносили су конкретне програме, временски орочене, уз стриктно праћење како се реализују, с великом регулативом државе у свим секторима друштва. Ојачали су јавни сектор у областима од стратешке важности како би био способан да улази у партнерство са приватним сектором, уз очување већинског удела државе.

У изради одрживог програма изласка из кризе, неопходно је да пословни свет, уз профитабилно пословање, успостави и негује друштвено одговорну мисију према широј заједници, уклапајући се у локалну средину помагањем њеног укупног развоја, јер ту живе њихови упосленици који доприносе стварању профита. С друге стране, ако држава створи пословни амбијент да фирма послује успешно и остварује профит, мора је законима обавезати да део тог профита реинвестира тамо где га је и остварила. Другачије понашање представља нелојалан однос према друштву у којем послује, нездраву атмосферу између државе и фирме и експлоататорско понашање, посебно кад је у питању страни капитал.

У условима изграђеног „паметног” партнерства, веома је важно да пословни свет, кроз своје асоцијације, снабдева владу добрим саветима и конкретним предлозима како да се реше одређени привредни, али и национални проблеми. Влада мора да покаже спремност, вољу и способност да такав савет максимално искористи и угради у легислативу на обострану корист.

Редак је случај да, на пример, јапанска влада не прихвати предлог Кеиданрена (федерације јапанских фирми) када су у питању предлози за унапређење и развој економије. С друге стране, пословни свет с националном свешћу прихватао је, у оквирима постигнутог консензуса, значајну регулативу државе у привреди ради остварења договорених државних и националних циљева. Због тога је редак био случај да нека јапанска фирма не прихвати и спроведе, поред законских одредби и такозване сугестије, без законске снаге које прописује Министарство спољне трговине и индустрије.

Онај трећи учесник у „паметном” партнерству, представници запослених, у складно регулисаном односу прва два партнера, социјално одговорној држави и послодавцу који брине за радника и његову породицу, лако налази свој интерес не кварећи ту хармонију. Ако тога има, закон о раду је чиста формалност.

Ако су ово неки идеални услови у којима треба да функционише држава, послодавац и запослени на опште задовољство и добробит свих – где је данашња Србија и може ли остварити свеопшти консензус да би кренула на пут опоравка? Уколико програм и мере за његову реализацију буду на реалним основама, а биће уколико се буде базирао на „колективној памети” и договору сва три партнера, без занемаривања сопствених материјалних и људских ресурса, и његова реализација ће бити могућа. Верујмо у себе и своје потенцијале, без превеликог очекивања да ће нас неко са стране, милосрдним кредитима, инвестицијама и даровима спасавати!

Амбасадор у пензији