Веронаука недовољно разумљива ђацима

Веронаука у основним и средњим школама мораће да се мења, јер су неке теме ђацима неразумљиве, нису примерене узрасту и нису занимљиве ни ученицима ни наставницима. Уџбенике би такође требало променити, повећати фонд часова, променити начин оцењивања у бројчани и више улагати у додатну обуку наставника – показало је истраживање о верској настави у основним и средњим школама које су урадили стручњаци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Резултате је недавно објавило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а како нам је речено, на основу одговора вероучитеља и ученика, у току је измена наставних планова и програма и уџбеника.

Православни катихизис – Чак 60 одсто вероучитеља православног катихизиса сматра да захтеви тог предмета нису примерени могућностима ученика. Сваки трећи наставник мисли да би програме требало побољшати како би постали занимљивији, као и да су програми у прва четири разреда основне школе неуједначеног квалитета. Тако, рецимо, од шест тема које се обрађују у првом разреду, само је поглавље „Човек као биће заједнице” процењено као занимљиво ђацима и примерено њиховом узрасту. Иако су програми за трећи и четврти разред нешто боље оцењени, вероучитељи сматрају да би многе теме требало пребацити у више разреде, јер су ђацима апстрактне и нејасне.

Наставници од петог до осмог разреда основне школе такође упозоравају да је терминологија непримерена узрасту ученика, као и да постоје погрешне претпоставке аутора програма о предзнању ђака. Постоје и ограничења која су повезана са узрасним капацитетима ученика, од недовољног познавања Светог писма, историје религије и филозофије до разумевања кључних појмова у градиву.

Иако су програми веронауке у средњој школи у целини боље оцењени него у основној, наставници сматрају да су и овде потребне измене. Највише замерки вероучитељи имају на недостатак наставних средстава и квалитетних уџбеника.

Иако је више од половине наставника своју стручност оценило четворком, а 22 одсто петицом, већина сматра да је потребно обезбедити континуирано стручно усавршавање. На листи њихових приоритета високо место заузима и да се коначно регулише радно-правни статус вероучитеља.

Сви анкетирани се слажу да верска настава треба да се изучава у школама као посебан предмет за сваку конфесију (78 одсто испитаника), а око 60 одсто наставника је за то да овај предмет буде обавезан у свим разредима. Само 15 одсто наставника је у потпуности задовољно условима рада у школама.

Католичка вјеронаука – Наставници нису задовољни програмима за трећи, четврти и седми разред. Примера ради, све теме које се обрађују на часовима првог и другог разреда добиле су максималну оцену – четворку, док је у четвртом разреду само уводна тема добила четворку, остале су оцењене јединицама и двојкама.

Више од 70 одсто сматра да услови у школама нису одговарајући, а око 80 одсто процењује да један час недељно није довољан за остваривање циљева и исхода наставе. Наставници се залажу за већи фонд часова и промену начина оцењивања, као и да је потребно додатно улагање у обуке за вероучитеље.

Већина, 63 одсто, сматра и да је потребно променити статус предмета и да он постане обавезан. Већина наставника је свој рад оценила четворком (63,2 одсто).

Исламска вјеронаука – Наставници сматрају да је програм квалитетан, али нису задовољни условима који постоје у школама – 50 одсто сматра да услови нису одговарајући. Готово сви наставници процењују да један час недељно није довољан и залажу се за повећање фонда часова, а 40 одсто њих сматра да би требало променити и начин оцењивања. У анализи просветних власти, на основу одговора наставника, закључује се да не постоји апсолутна подршка околине, јер постоји и мишљење да верским садржајима није место у школи, а да постојеће решење додатно оптерећује ученике.

Исти став се понавља и код осталих вероучитеља.

Словачка евангеличка црква остварује верску наставу за 1.388 ученика у 24 основне школе и за 105 ученика у осам средњих школа. Наставници су мишљења да у програмима за пети, а посебно за седми разред постоје теме које су непримерене узрасту и указују на неповољну позицију предмета, јер сматрају да га начин оцењивања маргинализује.

Реформатска хришћанска црква остварује верску наставу за око 350 ученика у шест основних и шест средњих школа, а њени наставници немају никакве замерке на наставни план и програм.

Исто је мишљење и наставника Евангеличке хришћанске цркве, једини је проблем што имају мало ђака, па наставници кажу да не могу да остваре пуни фонд часова, због чега школе избегавају да им плаћају доприносе.

Јеврејска заједница не одржава верску наставу у школама и нема вероучитеље. Ученици похађају Грађанско васпитање, а у локалним јеврејским заједницама похађају курсеве из традиције.