Уносна зарада по службеној дужности

Од 1. октобра прошле године када је на снагу ступио измењени Законик о кривичном поступку, један од најуноснијих послова у Србији је бити адвокат по службеној дужности. За разлику од „старог” ЗКП-а који је одбрану по службеној дужности предвиђао у притворским предметима и за дела за која је запрећена затворска казна већа од десет година, „нови” предвиђа да адвоката морају да имају сви који одговарају за дела за која је запрећена казна већа од осам година.

Будући да око 80 одсто укупног броја предмета у основним судовима чине разбојништва и крађе и да окривљени за ова дела морају да имају браниоце пред судом, адвокати ангажовани по службеној дужности имају пуне руке посла, али и пуне џепове. Јер, уколико приступе на главни претрес, таман и да траје минут, из државног буџета ће им бити исплаћено 15.750 динара или половина од укупне тарифе Адвокатске коморе Србије.

А, да браниоци по службеној дужности, заиста, имају много посла довољно сликовито говори податак да је у Првом основном суду у Београду од почетка прошле годинедо 1. октобра исте године (до ступања на снагу новог ЗКП-а) постављено 828 бранилаца по службеној дужности, док је од 1. октобра до 31. децембра то учињено чак 1.388 пута. Овај број био би и већи да је суд браниоце постављао у сваком предмету у којем је то било неопходно. То, међутим, није рађено јер је био крај године, „низали” су се празници и очекивала се нова реформа правосуђа.

– Оно што је уочљиво у пракси јесте да браниоци ангажовани по службеној дужности, уз дужно поштовање, некритички праве трошкове. Они, практично, не раде у интересу клијената, него пишу жалбе и дописе како би увећали своје трошкове. Замислите колико новца из буџета одлази на исплату адвоката ангажованих по службеној дужности. Да би се „осигурали”, они захтевају од суда, на шта иначе имају право по закону, да им изда решење којим се потврђују њихови трошкови. По слову закона, ово решење доставља се браниоцу и тужилаштву. Уколико на њега нема жалби, а углавном је тако, после три дана решење постаје правоснажно и извршно. Будући да је решење извршна исправа, то значи да адвокат у том тренутку стиче право да тужи државу и у извршном поступку одмах наплати трошкове – објашњава „Политикин” извор добро упућен у ову проблематику.

У пракси, наводи наш саговорник, окривљени за крађе и разбојништва, до ступања на снагу новог ЗКП-а у највећем броју нису ни имали адвокате. И, они који су их имали, сада им отказују пуномоћје уз образложење да немају новца да га плаћају, па од суда траже да им постави браниоце по службеној дужности.

– Други проблем, који додатно увећава трошкове, јесте чињеница да у последње време заводи у којима се издржавају казне, не доводе окривљене на суђење. Нови законик малтене да и не дозвољава да се претрес одржи без присуства окривљеног, што је раније могло. Значи, уколико окривљени не буде доведен из завода, претрес мора да буде одложен, а адвокатима се плаћа долазак на главни претрес. Неретко се дешава да се током једног дана, из овог разлога, одложи и по неколико суђења – наводи наш извор.

У Адвокатској комори Србије кажу да се на овај проблем не може гледати једнострано. Драгољуб Ђорђевић, председник АКС, наводи за „Политику” да је улагање жалбе правни лек и грађанско право сваког окривљеног.

– Медаља увек има две стране. Наравно да је могуће говорити о злоупотреби и права и основног етичког кодекса адвоката када је реч о односу према буџетским средствима, а када је у питању службена одбрана. Говорити о томе да ли је, на пример, злоупотреба ако неко пише жалбу на „све живо” је тешко. Жалба је правни лек који је дозвољен законом, али је питање целисходности и сврсисходности писања поднесака. Из АКС-а су пре отприлике четири године започели преговоре са МУП-ом када је реч о службеној одбрани. Били смо на добром путу да предвидимо јединствени поступак у вези са радњама које се предузимају у току претходног поступка пред овим министарством – објашњава Ђорђевић.

Међутим, каже он, променом власти са тим се застало уз обећање да ће „преговори” бити настављени. Али, није било тако.

– Уочили смо постојање корупције. На пример, десетак адвоката заради на име одбране по службеној дужности више милиона динара, „уђе” у ПДВ и одмах им се све исплаћује. Са друге стране, имате колеге и колегинице којима се дуг од МУП-а не исплаћује и по неколико година. Друга је ствар одбране пред судом. У том случају ствари су много деликатније. Поступање адвоката пред судом, када је реч о службеној одбрани, је савесно. То могу да потврде и судије. Да ли адвокати пишу неосноване жалбе и приговоре да би имали могућност да наплате адвокатску тарифу, тешко је рећи – каже Драгољуб Ђорђевић.