Кад је дете повод за свађу

Договор је био – отац породице која је у једном београдском подруму једва преживљавала крај са крајем одлази у Швајцарску на позив своје родбине да би склопио фиктиван брак, добио „папире” и довео своју породицу у обећану земљу. 

Живот је, међутим, написао за нијансу другачији сценарио – отац породице заљубио се у своју фиктивну жену и решио да заиста стави тачку на свој разведен брак у Србији, а у бољи живот поведе само кћерку. Ангажовао је угледног београдског адвоката и решио да остави утисак на судију и пороту обећањима да ће девојчица живети у палати са педесет соба са припадајућим базеном, летовати на Маурицијусу, а зимовати на Алпима и бити уписана на елитни факултет.

„Ма, о чему ти причаш? Па, ја бих се лакше одрекла очију него Ајше!”, било је све што је проговорила његова бивша супруга.

Широк осмех, златан зуб и сат од идентичног племенитог метала ипак су оставили утисак на пороту. Додуше, не онакав какав је овај отац прижељкивао. Рочиште се завршило у четвртак у два сата поподне, а на адресу адвоката Борка Стојановића сутрадан у десет сати ујутру стигло је писмо из суда којим је обавештен да је донесена једногласна пресуда да девојчица припада мајци која је живела у вешерници и радила као спремачица по кућама.

Ово је илустрација тезе да материјални статус родитеља не утиче на одлуку судије коме да додели дете након развода – млађа деца се у највећем броју случајева поверавају мајци, али онда неретко настају нови проблеми. Наиме, већина очева сматра да са престанком брачног престаје и њихов родитељски статус и одбија да плаћа алиментацију. 

Тридесетпетогодишња Маја суочава се са додатним проблемом – осим што одбија да плаћа издржавање, њен бивши супруг одбија и било какву комуникацију са својом бившом породицом, па њихово дете никада није летовало у иностранству, будући да је за излазак детета из земље потребна писмена сагласност оца. Када је Алекси било шест година мало је фалило да не буде подвргнут компликованој хируршкој операцији због тога што Породични закон предвиђа сагласност оца за компликоване медицинске интервенције. Само захваљујући здравом разуму лекара који су одлучили да пронађу „рупу” у закону, избегнут је трагични сценарио. 

Адвокат Стојановић брани тезу да се можемо развести од супружника, али не и од родитеља своје деце и додаје да родитељи морају да се договарају око битних ствари у животу детета. Он се слаже са чињеницом да су неким супружницима деца само повод за свађу преко адвоката – они желе да своје бракоразводне патње наплате дугометражним судским поступцима и у те битке често воде и децу као саборце. 

– Сећам се једне мајке која је наговарала дете да лажно сведочи да га отац злоставља како би спречила њихове сусрете. Друга мајка је тражила од детета да крије чињеницу да је завршило факултет и да се запослило, да би отац и даље давао алиментацију. Добра страна Породичног закона јесте то што детету даје могућност да већ са десет година каже свој став – са којим родитељем жели да живи након развода, а са 15 године је у стању да само донесе ту одлуку. Породични закон даје деци право да комуницирају са бакама и декама оба родитеља – каже наш саговорник. 

– Ако се брак разведе по тужби и један од родитеља добије старатељство над дететом, други родитељ има право да одлучује само о битним питањима које се тичу дететовог живота, као што је одабир школе, пресељење у другу земљу или неки компликован хируршки захват – примећује Стојановић.

Спомена Милачић , психолог и извршни директор невладине организације „Лунета”, која брине о самохраним родитељима, каже да је сви добри разводи личе један на други, а да је проблематична комуникација заједнички именитељ свих лоших развода.

– Нажалост, изузетно су ретке ситуације у којима се родитељи договоре око битних ствари које чине дететову свакодневицу. Немали број очева прекида сваку комуникацију са бившом супругом, јер се њихове садашње жене томе противе, па онда дете преузима улогу „голуба писмоноше” између мајке и оца и преноси поруке. Ако дете направи неки инцидент у школи за који је предвиђено исписивање из школе, просветни радници су у обавези да о томе обавесте оба родитеља, али најчешће се дешава да се дете испише са потписом једног родитеља, јер је онај други – недоступан за комуникацију – каже наша саговорница.  

---------------------------------------------------------------------------

Нико се не суди за станове под кредитом

С обзиром на то да је у последњој деценији велики број брачних парова стамбени проблем решио узимањем стана на кредит, поставља се питање како долази до деобе имовине након развода. „Ако је стан купљен на кредит на име једног од супружника, онај други није аутоматски власник друге половине стана, већ своје право на ту другу половину може да оствари само путем судске пресуде. Тек када добије судску пресуду, он може да тражи принудну продају стана у извршном поступку. У пракси ретко ко води судску битку за стан под кредитом, јер након развода мора сам да плаћа кредитну рату, а то се не исплати, па се ти уговори најчешће раскидају и банка узима стан”, каже адвокат Борко Стојановић.