Чембалисткиња у свету менаџмента

Шта то беше СИЗ? Питање баш као за квиз, намењено  млађој популацији. Онај ко зна одговорио би: самоуправна интересна заједница. На ову некад и те како важну скраћеницу давно је пала прашина. Овога лета, међутим, на респектабилној Међународној конференцији о менаџменту у уметности одржаној у шпанском граду Валенсији, међу 150 прочитаних изабраних реферата, из 40 земаља са свих континената, велики одјек имао је рад наше врхунске чембалисткиње Смиљке Исаковић, насловљен "СИЗ-ови културе, заборављена прошлост или будућност организовања културе у Србији". Некима се одмах смрачи од овакве теме и оваквог термина. Можда зато што у свему виде само идеологију и мисле да готово све оно што је било пре мора, под обавезно, да заврши на сметлишту историје. Истакнута уметница очигледно је другачијег мишљења. У ономе што се звало СИЗ и она види сијасет недостатака, али и ништа мање добрих страна. Оно прво, каже, треба отклонити, доста тога поправити и усавршити, а када се све то уради... онда га можете звати и СИЗ, и НЕСИЗ и – како вам драго.

Данашње стање у култури као да је призвало ово сећање на "заборављену прошлост". Смиљка Исаковић се, наиме, поред осталог, бави и темом менаџмента у овој области, о чему припрема и докторат. Тако се сетила и СИЗ-ова, написала рад о томе и послала га на  "конкурс" за учешће на једној елитној међународној конференцији која се сваке године одржава у другој земљи. Лањска је, рецимо, била у Монтреалу, а домаћин следеће је Чикаго.

– Мислим да је култура прилично пострадала у овој нашој дугој транзицији, која личи помало на некакав интерегнум. Приметан је пад квалитета и зато пледирам да се неке несумњиве вредности једног старог рецепта у култури не забораве и позитивно искористе. Људи неке ствари лако одбацују, иако о њима често појма немају. Ја сам, осамдесетих година, и сама учествовала у раду СИЗ-ова културе, испред УМУС-а. Сећам се и добрих страна такве организације, премда тада није било предности које нам пружају Интернет и сличне нове технологије. Међутим, оно што је посебно важно: у свему томе било је пуно озбиљних уметника, присуствовали смо свим  значајним догађајима и премијерама, а наши критеријуми били су заиста високи. Постојале су уметничке контроле, и то на неколико нивоа, поред осталог и због оних који у уметности изнад свега виде новац. Данас се такви пројекти много лакше провуку. На крају године ми смо сумирали резултате и полагали рачуне. Одговорно тврдим да је некад врхунска уметност далеко више подржавана из буџета – каже Смиљка Исаковић.

Занимљив је податак да је међу актерима ових прича менаџментских, у Валенсији, једина уметница била наша чембалисткиња која је цењеном скупу рекла: "Ја сам производ који ви треба да продате". Шалу на страну, оно што је после изговорила наишло је на велико занимање и реакције типа "нисмо знали да је то постојало и зашто је то пропало"? Они су причу о СИЗ-у видели и као причу о децентрализацији и демократизацији у култури. Баш оно што је данас у тренду.

– Допала им се и организација на мрежној основи. Мале јединице, а добро повезане. У међувремену појавио се Интернет са својим великим комуникативним могућностима. Старији се сећају да су СИЗ-ови деловали и по ширини. Већи градови изборили су се за право да им у госте редовно долазе опера, балет, филхармонија... Свега тога више нема. Ја верујем да ће се неке добре ствари вратити, пре свега они репери који ће подићи културне стандарде – оптимистички је завршила свој рапорт из Валенсије.

Пракса–теорија–пракса – тако изгледа ово лето Смиљке Исаковић. Прво је имала солистички концерт на Петроварадину, па је дошла Валенсија, па опет за диркама на фестивалима у Будви и Перасту, док је у септембру очекују Дани европске баштине са централном прославом у Београду. Њихова овогодишња тема је – река, а чембалисткиња вична перу за ту прилику написала је рад "Шта је видела Мала Сирена путујући низ Дунав", или чула, јер у тој причи примарни су музички догађаји. Да се то путовање, којим случајем, десило у октобру Сирена би у Будимпешти видела и Смиљку, за чембалом, наравно. Из којег се чују звуци у славу Тесле.