Калориметри пишу рачуне

Александар Поповић, министар рударства и енергетике, потписао је јуче у име републичке владе с представницима општина уговор којим се топланама у Србији додељује 5,5 милиона евра за ревитализацију постројења, као и хитну набавку опреме уочи почетка нове грејне сезоне.

Према речима Поповића, реч је о трећој фази пројекта рехабилитације даљинског система грејања у шест топлана – Сомбор, Пирот, Краљево, Крагујевац, Ниш и Зрењанин. Немачка је, подсетио је он, прошле године отписала Србији 25 милиона евра спољног дуга према Париском клубу уз обавезу да се 5,5 милиона евра уложи управо у ревитализацију топлана. То је сада учињено.

Немачка кредитна банка, која реализује цео пројекат, учествоваће са укупно 20 милиона евра "меког" кредита, који ће бити искоришћен по веома повољним условима. Рок отплате је 12,5 година уз годишњу камату од два одсто и мировање обавезе у току 30 месеци. Оправка система даљинског грејања у великој мери ће утицати на смањење утрошка енергената и уштеду топлоте током грејне сезоне. Домаћинства прикључена на те топлане од зимске сезоне 2009-2010. не би више грејање требало да плаћају по квадрату стана, већ онолико колико су стварно потрошили, истакао је Поповић. Тако би укупна уштеда у топлоти ових шест топлана требало да износи око 25 до 30 одсто.

Владан Карамарковић, помоћник министра рударства, појаснио је да ће убудуће свако домаћинство у новоизграђеним зградама имати уграђене калориметре, док ће се у старим зградама закључивати уговори са станарима како би отпочело постављање калориметра. Реч је о мерним инструментима који тачно показују потрошњу енергије током грејне сезоне.

Карамарковић је подсетио да је управо изменама Закона о енергетици предвиђено да се рачуни за грејање станова прикључених на топлане убудуће овако обрачунавају. А ових шест општина са којима је Поповић јуче потписао уговор биће пилот-програм за уградњу калориметара и у осталим градовима земље.

Упитан да каже да ли ће уградњу калориметара плаћати сама домаћинства, Карамарковић је објаснио да ће то највероватније бити обавеза јавних комуналних предузећа. Он је још додао да директори топлана по Србији морају учинити све како би и степен наплате по градовима био максималан,  јер ненаплаћена потраживања временом постају трошак топлана.

Бранкица Дајић, координатор програма Немачке кредитне банке, подсетила је да су прве две фазе рехабилитације даљинског грејања у Србији већ спроведене у топланама Београда, Ниша, Новог Сада, такође из донације ове банке и то у износу од око 17,7 милиона евра.

--------------------------------------------------------------------------

Двор од наредне зиме

Србија ће зимске 2008-2009. године добити подземно складиште Банатски Двор које се припрема више од 25 година. За ту грејну сезону требало би да се повуку прве количине. Приоритет је и градња паралелног гасовода, међутим, још се чека одлука руског "Гаспрома" куда ће гасовод проћи и да ли ће уопште ићи кроз Србију.

Ресорни министар је оптимиста и уколико гасовод не прође кроз Србију, јер алтернатива увек постоји, па се тако размишља и о градњи  српско-румунског гасовода Мокрин–Арад.

Међутим, док "Гаспром" јасно не каже куда ће проћи траса "Јужног потока" неће се започињати било какви послови, закључио је Поповић.

--------------------------------------------------------------------------

Кредит за НИС на дугом штапу