Како без страха продати фабрику

Српска Црња, августа – У невеликој сали мензе у погону вршачког "Хемофарма" за израду медицинских рукавица и система за давање инфузија и трансфузију крви у Српској Црњи одиграла се  несвакидашња примопредаја. Овлашћени представници вршачког концерна, пет седмица пре уговореног рока, пред тридесетак својих радника, увели су у посед новог власника – суботички "Ветеринарски завод", члана "Викторија групе". На једној страни, у челу столова, стари и нови власници, с друге запослено особље. И на једној и на другој страни приметна напетост. Тишина.

Прекида је пригодним уводним словом Гордана Лазић-Велован, директор Центра ПР "Хемофарма". Дошло је време, рекла је, да на прагу пунолетства фабрика пређе у руке новог власника, јер се "Хемофарм", у складу са својом пословном стратегијом, коју је подржао и нови власник, немачка "Штада", окреће искључиво основној делатности – производњи лекова и освајању нових тржишта.

Свака промена, а поготово долазак новог власника, изазива неизбежне зебње, али – друге нема. "Хемофарм" се полако али сигурно ослобађа споредних делатности и малих погона расутих по земљи, али то не чини насумице, вођен само интересом предаје их најбољима из сродних бранши, поручила је директорка Лазић-Велован.

"Хемофарм" при отуђивању неких својих делова води рачуна о даљем развоју сваког тог сегмента, о имовини, запосленима, али и о интересима локалних заједница, рекао је мр Марко Милојевић, секретар предузећа и директор Сектора правних и општих послова. Одлучили су се за Суботичане као угледне и поуздане партнере, који су, пре две године, доживели исту судбину – јер их је купила "Викторија група". Све до 6. септембра, када ће и званично погон у Српској Црњи, прећи у руке Суботичана, "Хемофарм" ће измирити све доспеле обавезе према својим радницима.

Милојевић је поручио новим власницима да уз основна средства преузимају и веома стручне и мотивисане раднике, који су, по њему, и највреднији капитал одлазећег погона.

Ћутљивим радницима и посленицима јавне речи потом се у име нових власника обратила Наташа Павићевић-Бајић, генерални директор "Ветеринарског завода". Упознајући нове раднике с производним програмом Завода, али и са плановима производње у Српској Црњи, она је од њих затражила да, без страха од промена, јер их у суштини и нема, одмах отпочну с припремама за нове послове. У почетку најједноставније, али током идуће године и производњу пестицида. С обзиром на то да су радили у пратећој фабрици хуманих лекова она је изразила наду да никоме, у складу са својим знањима и вештинама, неће бити тешко да се оспособи за производњу артикала за ветерину или заштиту биља.

Сви запослени, обећала је Наташа Павићевић-Бајић, не треба да страхују за своја радна места. Нико, ако буде својски радио, неће добити отказ. Затечене плате, како напомену, неће се смањивати. Уз додатак – да је време плата неумитно прошло и да се од сада, уз добар рад, може говорити само о зарадама – њиховим, али и профиту акционара. На крају је позвала тихе раднике да њу и њене сараднике питају о свему што их тишти или плаши.

Опет дуге секунде непријатног ћутања.

Прекида их танушан глас једне од радница коју је интересовало да ли ће будућа производња пестицида бити ризик за запослене, јер су у питању тешке хемикалије. Наташа Павићевић-Бајић, али и Миклош Лошонц, главни технолог Завода, уверавају је да је набављена врхунска опрема у Немачкој и да не постоји већи ризик по здравље. Ту су и сталне контроле здравља сваког запосленог.

И кончано, после још једне подуже рунде обостраног ћутања, право питање – ако Завод преузима 30 запослених, шта ће бити са двоје који буду проглашени вишком? Милојевић одговара да ће то бити брига "Хемофарма". Наћи ће се задовољавајуће решење као и у свим досадашњим случајевима.

Да би овај први сусрет, након куповине погона у Српској Црњи за пет милиона евра, добио и неопходан тон оптимизма, постарала се директорка Павићевић-Бајић, обећавши да ће са растом производње и ширењем лепезе робе и услуга и број запослених почети да расте. Али, за тако нешто, потребно је пуно обострано поверење. Успех неће изостати.

Скуп, који није трајао дуже од једног школског часа, завршен је како је и почео – тишином. Стари и нови власници, са сведоцима из медија, кренуше према излазу, а запослени у погон – да наставе тамо где су стали. Са више или мање страха од промене газде – нико не докучи. Остало је ћутање.