Бајден из Кијева упозорава Русију

Потпредседник САД Џо Бајден, као највише рангирани амерички политичар који је посетио Украјину од збацивања Виктора Јануковича, јуче је у Кијеву поручио да је крајње време да Русија „престане да прича и да почне да делује”, те да Москва ризикује већу изолацију, преноси Бета.

„Били смо јасни: Русија ризикује веће трошкове и већу изолацију”, рекао је он на заједничкој конференцији за штампу са украјинским премијером Арсенијем Јацењуком, позвавши Москву да утиче на проруске сепаратисте да напусте заузете државне зграде и контролне пунктове, прихвате амнестију и своје незадовољство изражавају политичким средствима.

Јацењук је био оштрији у осуди Русије и рекао да „ниједна земља не би требало да се понаша као наоружани бандит”. Амерички потпредседник је поновио да САД никад неће признати припајање Крима Русији. „Ниједна земља нема права да одузима територију другој земљи.”

Гост из САД јуче се обратио и парламентарцима у Кијеву и још једном нагласио да Америка подржава Украјину у одупирању „понижавајућим претњама”. Он им је такође поручио да је пред њима историјска прилика да изграде уједињену Украјину, пренела је агенција АП. Бајден је додао да ће председнички избори који су заказани за 25. мај бити најважнији у историји Украјине и да је Вашингтон спреман да помогне у њиховом одржавању.

Бајден је додао и да нема разлога да Украјина не постигне енергетску независност, уместо да овиси о руским енергентима, али је истакао и да ће за то бити потребно неко време.

У његовом јучерашњем распореду посете Кијеву био је и сусрет са лидером партије УДАР Виталијем Кличком, који је од САД затражио да уведу нове јаче санкције против Русије, саопштено је на сајту партије.

„Запад мора одмах да уведе жестоке санкције против Русије. Оне морају да обухвате све секторе економије и да истински заболе”, изјавио је Кличко, а пренео „Глас Русије”.

Упадљиво је, међутим, да је елан за појачавање америчких санкција Москви много јачи код представника америчке Републиканске партије. Тако се после серије јавних наступа и ауторских текстова у којима су сенатори Џон Мекејн и Ренд Пол захтевали од Обаме да заузме одлучнији став у Украјини, притисцима придружио и ветеран републиканаца Боб Дол (90).

Некадашњи кандидат за председника САД изјавио је јуче да би Вашингтон требало у Украјину да пошаље оружје, укључујући тенкове, како би помогао пружање отпора акцијама Русије.

„Мислим да Владимир Путин осећа да Обама неће ништа да уради, тако да има прилично ’одрешене’ руке”, навео је он и додао да је америчка спољна политика „прилично слаба”.

Како сада ствари стоје, америчка администрација ипак неће примењивати оштрије мере против Путина, оценила је портпаролка Стејт департмента Џен Саки. Она је изјавила да би могло да дође до разматрања санкција против руског председника, али да такав корак неће бити ускоро предузет.

Своје мишљење о евентуалној западној војној интервенцији у Украјини дале су и британске обавештајне агенције, које су упозориле премијера Дејвида Камерона да би повлачење таквог потеза носило ризик од избијања правог рата са Русијом.

Један неименовани извор је открио да је директор обавештајне агенције МИ6 Камерону рекао да Путин неће стајати „мирно по страни” уколико Запад пошаље војне снаге да помогну украјинској влади, пренео је „Глас Русије”. „Основна порука је да због Украјине не вреди започињати трећи светски рат”, навео је поменути извор.

И док трају дипломатски покушаји свих страна да из украјинске кризе извуку што је више могуће користи, изгледа да и проруски активисти на истоку земље не губе време. Они су покренули иницијативу да се у Луганској области, на граници са Русијом, одржи референдум о статусу региона у две фазе, јавиле су украјинске и руске агенције. На референдуму предвиђеном за 11. мај биће постављено питање о задржавању досадашњег статуса области или њеној аутономији, а 18. маја житељи области опредељиваће се да ли су за независну државу или за улазак у састав Русије.

С друге стране, украјински медији преносе саопштење главног тужилаштва Украјине да неодобрени митинзи и позиви на локалне референдуме имају сепаратистички карактер и да ће бити предмет истражног поступка.

---------------------------------------------------------------------------

Притисак на Кину да се определи

Пекинг – Немачки вицеканцелар Зигмар Габријел позвао је јуче званични Пекинг да буде активнији у разрешењу кризе у Украјини и да, између осталог, употреби утицај који има на Русију.

„Наравно да ћемо затражити од Кинеза да поступе у складу са својом великом међународном одговорношћу и укључе се у разрешење конфликата, као што је онај који се у Европи тренутно одвија између Украјине и Русије”, истакао је Габријел, лидер немачких социјалдемократа и министар за привреду и енергетику у влади канцеларке Ангеле Меркел.

Кина, стална чланица Савета безбедности Уједињених нација, досад се углавном држала по страни кад је реч о кризи у Украјини, не желећи да наљути свог кључног савезника Русију. Званични Пекинг је одбијао и да директно коментарише одржавање референдума о припајању Крима Русији, бојећи се да то не постане преседан и за кинеске регионе попут Тибета, наводи Ројтерс.