Уместо уштеде, велики трошак

Грејање станова по утрошку топлотне енергије, уместо по квадрату, који би од 2015. године требало да постане обавеза за све нове зграде прикључене на топлане, није уштедело паре Панчевцима, који су уочи ове грејне сезоне уградили калориметре у своје домове, верујући да ће се тако најјефтиније грејати и тиме сами контролисати тај трошак.

Уместо тога већ у децембру (који је по спољној температури био сасвим просечно хладан месец), сачекали су их шокантно велики рачуни – два до три пута већи од уобичајених, од 13.000 до скоро 19.000 динара за станове површине од 60 до 65 квадрата.

Управо је то био разлог због ког су се јуче јавили нашој редакцији за помоћ, истичући да су петицију потписали и упутили и министарки енергетике Зорани Михајловић, тражећи и од ње помоћ, јер верују да су требали да прођу много јефтиније него док су плаћали грејање по квадрату стана.

За грејање стана од 60 квадрата плаћали су 6.360 динара месечно с ПДВ-ом. Сада су им рачуни два и три пута већи. Како то?

Из Топлане Панчево су им објаснили да је разлог већих рачуна то што је цела зграда у којој постоје калориметри потрошила за 15 одсто више топлотне енергије него што је градски просек. Станари кажу, да не сумњају у то, али им опет није јасно како да с потрошњом већом за 15 одсто, плаћају рачуне веће за 60 одсто од оних својих комшија који имају станове исте квадратуре, али грејање плаћају по квадрату.

Станари сматрају да је разлог толико већих рачуна цена испоручене  топлотне енергије – 6,18 динара по киловат-часу без ПДВ-а. Уколико се ова цена, кажу станари, пореди с ценом у осталим градовима, како се може видети на сајту Удружења топлана Србија, цена се по киловат-часу креће од 2,31 до 7,35 динара. Питају – одакле толика разлика?

Миодраг Лазић, директор Топлане у Панчеву каже за „Политику” да цена није „надувана,” већ одређена у договору с локалном самоуправом и Удружењем топлана.

– Станари су потрошили више топлотне енергије него што је градски просек. Средња месечна температура за децембар била је 2,3, а у новембру 8,9 степени Целзијуса тако да су постројења у топланама радила дуже и произвела више топлотне енергије у децембру него у новембру, што је повећало рачуне, објаснио је Лазић.

Упитан да ли се очитавање потрошње преко калориметара ради даљински или се као и код потрошње струје излази на терен и која је могућност за грешку, Лазић објашњава, да се све ради даљински и да су грешке могуће, али на нивоу „статистичке грешке”, те да нема говора да је ико због лошег читања „надувао” рачуне.

На питање да ли је ова врста грејање заиста јефтинија, Лазић каже, да рачуни јесу већи зими, али ће зато током лета бити око 2.000 до 3.000 динара, што није случај с онима који целе године плаћају по шест и више хиљада.

– Осим тога сви они који су уградили калориметре имају могућност да штеде, тако што ће грејати само простор у коме бораве, а у осталим просторијама обуставити грејање, што ови преко топлана не могу, објашњава директор.

Иако би овај начин грејања требало да буде будућност свих нових зграда, Лазић признаје да је од 12.000 оних који се греју у Панчеву тек 500 њих уградило калориметре. Пре свега због чињенице да морају да плате око 500 евра за уградњу ових мерних уређаја. Потрошачи сматрају да им је то велики издатак.

Обрни, окрени рачуница показује да је и поред мерача топлоте грејање на струју најјефтиније и да би за стан од 60 квадрата уз грејање ТА пећи само ноћу, за шест месеци рачун био око 39.400 или око 6.566 динара месечно.