За пресељење посланика и до пола милиона евра

Климатизација Дома Народне скупштине, што је један од предуслова за пресељење парламента из Улице краља Милана, које је недавно најавио председник скупштине Оливер Дулић, могла би, по грубим рачуницама, да кошта од 100.000 до пола милиона евра, а можда и више.

Ова произвољна рачуница, до које смо дошли консултујући неколико фирми које се баве уградњом клима-уређаја, односи се на 2.000 квадратних метара које је неопходно климатизовати да би седнице парламента у згради на Тргу Николе Пашића, која има укупно 13.400 квадрата, могле лети и зими да се одвијају у нормалним условима.

Тих 2.000 квадратних метара подразумева велику и малу салу за седнице, бифе, ресторан и централни хол, дакле простор чија је висина од 12 до 15 метара.

Међу неколико насумично изабраних представника фирми, које се баве увођењем климатизације, једини који је пристао да и званично говори о вредности овог посла је Давор Растовић из фирме "Аирцо", која се бави продајом и уградњом система за климатизацију. Према његовој процени, уколико би се уграђивали врхунски уређаји (а то је имајући у виду тип и старост зграде скупштине пожељно), цео посао не би могао да кошта мање од 300.000 евра.

Прецизнију рачуницу тешко је одредити и због тога што је зграда Дома Народне скупштине под заштитом Завода за заштиту споменика културе, што компликује радове, јер је за сваки озбиљнији захват потребно одобрење и посебни услови за рад.

Наиме, како нам објашњава заменик секретара Скупштине Србије Марко Даниловић, да би се утврдило колико кошта увођење система за климатизацију, што је неопходно да би се та ставка уврстила у буџет за наредну годину, потребно је најпре да се распише тендер за пројектанте. Даниловић каже да ће то ускоро бити урађено, али није желео да прецизира рок.

Тек након израде пројекта, наставља Даниловић, следи најважнији предуслов за климатизацију, као и за све остале радове – добијање дозволе од Завода за заштиту споменика културе. По његовим речима, секретаријат је у непрестаном контакту са стручњацима Завода, јер такви радови захтевају и бушења и прокопавања у згради, у којој није дозвољена ни употреба савремених средстава за чишћење фасаде да не би дошло до оштећења.

Из Скупштине Србије траже и реконструкцију просторија за посланичке клубове, које сада нису довољно велике да задовоље потребе свих парламентарних странака, али се у Заводу за сада томе противе. Због тога се привремено одустало и од увођења климатизације у те просторије, па се користе системи природне вентилације, баш као и у библиотеци и у сутерену.

У четири мање сале, укупне површине 320 квадрата, у којима се одржавају седнице одбора, већ су монтирани клима-уређаји.

Климатизација је, наглашава Даниловић, једино веће улагање за пресељење у зграду "која одише парламентаризмом".

Овде још треба довршити и савремени електронски систем у сали за седнице израђен 2003. године, који никада није прорадио због неког софтверског недостатка, а који и Дулић и Даниловић наводе као велику предност, јер омогућава да посланици излажу са места, а "што је седмина времена уштеде у односу на излагање за говорницом", како је на недавном брифингу новинарима објаснио председник парламента.

Такође, овај систем омогућава и успешно симултано превођење. Како сазнајемо у скупштини, још није договорено ко би и за колико новца завршио овај посао, тако да је, ипак, под знаком питања којом брзином би пресељење могло да се одвија.

– Скупштина ће убудуће свакако користити обе зграде, између којих није велика удаљеност, као и ону у Улици краља Милана 16, у којој је било Министарство за привреду и приватизацију. У савременом свету парламент има две и више зграда. Идеја је је да се засад преселе седнице. Дан за гласање још може, као посебан по Пословнику, да се организује у Улици краља Милана, где могу засад да остану да раде и посланички клубови. Неке седнице одбора већ се одржавају у просторијама на Тргу Николе Пашића. Идеја је и да се, због међународних обавеза, тамо преселе и кабинет председника, секретаријат, протокол и преводилачке службе, као и да потпредседници парламента добију кабинете у репрезентативном здању чији је камен темељац положио краљ Петар – каже Марко Даниловић.

И председник парламента Оливер Дулић који је први најавио да би од јесени седнице законодавног тела требало редовно да се одржавају у Дому Народне скупштине ("како би слика коју шаљемо из нашег парламента у свет била знатно лепша из здања које је слика наше историје"), ипак се оградио додајући да пресељења у правом смислу неће бити док се не створе сви потребни услови за рад посланика, службеника скупштине и новинара у здању зиданом од 1907. до 1936. године.

При том је имао на уму првенствено да је "слика која је отишла у свет" 24. јула када је одржана седница о Космету показала посланике и новинаре који се "у зноју лица свог" у скупштини боре да ураде важан посао на 45 степени Целзијуса.

--------------------------------------------------------------------------

Обећање

Председник парламента Оливер Дулић обећао је представницима медија да коначног пресељења у Дом Народне скупштине неће бити док им се не онемогуће сви услови за рад, што неће изискивати додатна улагања.

Он је рекао да ће за новинаре, који "деле" два рачунара за време одржавања седница у овој згради, вероватно бити пресељени већ постојећи компјутери из новинарске собе у Улици краља Милана, донација ОЕБС-а, премда ће сагледати и остале могућности.

Што се тиче прикључака који би свим телевизијама, а не само РТС-у, омогућиле директан пренос, размотриће се техничке и финансијске могућности, у сарадњи са тим кућама.

Мирјана Никић

--------------------------------------------------------------------------

Сачувати аутентичност

Зграда Дома Народне скупштине је споменик културе од великог значаја. После паљења овог здања у октобру 2000. године служба заштите све време пратила је ревитализацију и реконструкцију ове зграде. Тада су урађени пројекти који су подразумевали да се ентеријери врате у првобитно стање. С обзиром на то да је у плану пресељење парламента из Улице краља Милана у здање бивше савезне скупштине, односно додатни послови који се односе на климатизацију или реконструкцију посланичких клубова, служба заштите биће опет ту да омогући да сви послови буду изведени на начин који неће угрозити аутентични изглед зграде.

– Када је реч о климатизацији, биће уведена централна климатизација, јер смо ми, наравно, против спољних јединица, а управо је зграда Завода за заштиту споменика културе Београда прави пример како то може да се уради – каже Лидија Котур задужена за односе с јавношћу у градском Заводу за заштиту споменика.

Што се тиче реконструкције посланичких клубова у Заводу истичу да они неће спречавати нормално функционисање и рад посланика, али је важно да пројектанти и извођачи радова следе мишљење стручњака Завода о томе како би нешто на најбољи начин требало да се уради.

Да би се сачувала фасада зграде за чишћење се употребљавају мање агресивне методе, као што су вода под притиском или пескирање, мада су после петооктобарске револуције графити скидани хемијским средствима, јер је то једино тако било могуће извести.

Стручњаци Завода напомињу да искуства из других земаља чија су здања такође споменици културе показују да су и тамошње тенденције да овакве зграде имају јавну намену и да се спроводи алармни систем, противпожарна заштита, климатизација...

М. Ђ.