Кога ће „закачити” Тачијев суд

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте није одушевљена одлуком о оснивању специјалног суда за злочине које су починили бивши припадници ОВК, иако је прва проговорила о њиховим злоделима. За разлику од представника „квинте” који имају своје амбасадоре у Приштини, она је изразила велику сумњу у рад тог суда, насупрот њиховом притиску и одушевљењу када је изгласавање закона успешно завршено у косовском парламенту.

Приштинска „Прес трибуна” тврди да лидерима косовских странака и посланицима који су гласали за закон о оснивању овог суда „њихови међународни пријатељи нису остали незахвални”. „За то су се постарали амбасадорка САД Трејси Џејкобсон и представник ЕУ Семјуел Жбогар”, пише овај лист и, преносећи атмосферу из приштинске скупштине, наводи да је на местима резервисаним за госте гласању присуствовао скоро читав дипломатски кор акредитован у Приштини „пратећи да њихов сценарио буде успешно реализован”. Поред амбасадорке САД и Жбогара, амбасадори Француске и Италије Жан Франсоа Фиту и Андреас Ферарезе су „виђени у ходнику у сталној комуникацији са посланицима, а после гласања нису оклевали да им честитају на добро обављеном послу”.

Коментатор листа „Коха диторе” јуче је овај суд двосмислено назвао „Тачијевим судом” и написао да не верује да је читав међународни притисак за оснивање суда уверио било кога на Косову да ће амерички истражитељ Клинт Вилијамсон закључити истрагу без подизање иједне оптужнице. Али је констатовао да је владајућа Тачијева странка на седници скупштине тражила да се усвоји закон којим ће се оптуженима обезбедити финансијска помоћ из буџета, и то „на такав начин као да у редовима власти сада већ зна и ко ће бити оптужен у том процесу”.

Дел Понтеова је за швајцарски радио СРФ нагласила да јој „изазива сумњу то што ће тај трибунал имати седиште на Косову, које никада није сарађивало са Хашким трибуналом у питањима истраге илегалне трговине људским органима”.

„Та истраживања трају већ четири године и при томе до сада није ништа изашло на видело”, рекла је она, како преноси Танјуг, и указала да би и за те злочине требало да буде надлежан трибунал у Хагу.

Подсетимо се да је специјалном извештачу Савета Европе Дику Мартију поверена истрага, која ће бити основ за рад новог суда, након што је Дел Понтеова рекла да је била спречена да истражује делатност високопозиционираних чланова ОВК. Она је била прва која је јавно рекла да је ОВК кријумчарио заробљене Србе преко границе у Албанију, где су им вађени органи.

У Мартијевом извештају пише да је Тачи шеф албанске групе, налик мафијашкој, која је одговорна за кријумчарење оружја, дроге и људских органа у источној Европи. Марти је навео да је међународна заједница игнорисала злочине ОВК због „постизања одређеног степена краткорочне стабилности”, „иако су се током рата на Косову и годину дана после Тачијеве снаге светиле Србима, Ромима и косовским Албанцима који су ’сарађивали’ са непријатељем”.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић каже за „Политику” да није сигуран да је Дел Понтеова у праву, јер суд који треба да се оформи јесте и временски и просторно ван мандата Хашког трибунала. Он је подсетио да трибунал у Хагу обухвата период до престанка ратних дејстава, отприлике до јуна 1999. и да не „покрива” другу половину те године, као ни 2000, када се десио највећи број злочина на подручју Косова, и то под протекторатом међународне заједнице.

„Што се тиче просторне надлежности, трибунал у Хагу за бившу Југославију формално обухвата и Косово, које је ту само једна тачка у мору, а у случају злочина које су починили бивши припадници ОВК уплетене су и Албанија и Турска и Израел”, каже Векарић. 

Ако је временски оквир надлежности будућег суда, који наводи Векарић – тачан, онда тек треба да се види да ли Тачи „потпада” под тај период, а показаће се и зашто је Дел Понтеова, која је прва проговорила о овим злочинима и била спречена да их истражи, заиста незадовољна.

У целу причу о истраживању злочина на КиМ, заменица косовског премијера Едита Тахири је „убацила” изјаву о потреби оснивања трибунала за Србе за почињене злочине на КиМ. 

Векарић каже да је Тахиријева дала две различите изјаве и да је ова, која се односи на трибунал за Србе, чисто политичка изјава којом се жели релативизовати оснивање трибунала који ће се искључиво бавити злочинима ОВК.

Што се тиче најаве заменице косовског премијера за потписивање петиције којом би се пред СБ УН, на основу прошле године усвојене Резолуције о заштити жена настрадалих током ратова, тражило суђење Србима који су починили „масовна силовања” на КиМ, Векарић каже да је иницијатива „у реду” и да нема везе са претходним захтевом Тахиријеве.

Ипак, и у самој Приштина на ову иницијативу, на основу које би неки нови трибунал судио Србима за наводна сексуална злостављања жена у Хрватској и БиХ, као и на Косову, гледа се као на предизборну кампању која је у пракси неостварива. „Зери” пише да опозиционе косовске партије сматрају да је немогуће да СБ УН оствари ову идеју, јер је потребно да је подржи и Русија, што је према њиховом мишљењу – узалудно очекивати.