Нови споменици културе

Према прошлонедељној одлуци Владе Србије, још 10 зграда у главном граду проглашено је споменицима културе, објављено је јуче у "Службеном гласнику". Међу непокретним културним добрима нашле су се зграде Правног факултета, техничких факултета, некадашње Министарство саобраћаја, зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента, студентски дом "Краљ Александар Први", Дом Врачарске штедионице, хотел "Авала", кућа Флашар, куће пуковника Елезовића и трговца Душана Лазића.

Стручњаци градског завода за заштиту споменика културе навели су, образлажући значај ових објеката, да је реч о грађевинама велике архитектонске, стилске, културне и историјске вредности.

Зграда Правног факултета, грађена од 1936. до 1940. године, према пројекту архитеката Петра Бајаловића и Петра Анагностија издваја се као први наменски подигнути објекат за потребе те институције.

Осим архитектонских и стилских вредности, значај зграде техничких факултета (Електротехнички, Архитектонски, Грађевински)  произилази и из чињенице да је то први наменски зидан објекат за смештај техничких факултета и да је своју намену задржао до данас, односно 76 година од изградње.

Дом Врачарске штедионице, у Улици Краља Милана 9, саграђен је 1906. године према пројекту архитекте Данила Владисављевића, уз сарадњу инжењера Милоша Савчића. Представља културно-историјску и архитектонску вредност и значајно дело у стваралачком опусу архитекте Владисављевића, подигнуто на принципима академизма.

Кућа Флашар, у Улици Корнелија Станковића 16, подигнута је 1932. године према пројекту архитекте Милутина Борисављевића. Представља изузетан пример архитектуре породичних кућа и вила у периоду између два светска рата.

Кућа пуковника Елезовића, у Његошевој улици 20, саграђена је 1927. године према пројекту архитекте Александра Дерока у репрезентативном националном стилу. Плитки рељефи на фасади представљају личну Дерокову интерпретацију средњовековних мотива, док је аутор арабеске изнад лукова лође, целом ширином еркера, познати београдски вајар Живојин Лукић.

Хотел "Авала" сазидан је 1931. године према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског. Налази се на платоу испред комплекса стаза и степеништа који се у благом успону уздиже ка врху Авале и споменику Незнаном јунаку.

Представља успешан спој елемената модернизма у обради фасада и традиционалних српских мотива позајмљених из средњовековног градитељства. На северној страни зграде, на огради степеништа за терасу, налазе се две велике фигуре сфинги од вештачког камена, рад руског вајара Владимира Загородњука.

Зграда Министарства саобраћаја у Немањиној 6, у којој су данас смештени Саобраћајни институт ЦИП, Железнице Србије и Железнички музеј, грађена је према пројекту архитекте Светозара Јовановића, од 1927. до 1931. године.

Изнад централног тимпанона главне фасаде налази се сат-кула коју истичу бочно постављене фигуре Атланта. Изразита ликовност објекта постигнута је скулптуралним ансамблима у камену, чији су аутори Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, Живојин Лукић, Лојзе Долинар и Риста Стијовић.

Кућа трговца Душана Лазића, у Булевару мира 47, подигнута је 1932. године према замисли архитекте Драгише Брашована.

По стилским карактеристикама припада раном модернизму међуратног периода београдске архитектуре, док по архитектонском склопу припада групи луксузнијих вила какве су у то време на Дедињу подизали адвокати, трговци и индустријалци. Данас је у тој згради смештена резиденција амбасадора Заира.

Архитекта Брашован аутор је још једног од нових споменика културе, а  то је зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента, саграђене 1934. године у Улици Браће Југовић 21. Његова изградња временски се поклапа са продором модернистичких и функционалистичких схватања у београдску међуратну архитектуру.

После Првог светског рата градска територија се убрзано ширила, а пристизао је и велики број становника из свих крајева нове државе, међу којима и бројни студенти, поготово из Македоније и Црне Горе.

Тако је средином двадесетих година донета одлука о изградњи централног студентског дома на простору намењеном факултетским објектима. Зграду је пројектовао руски архитекта Георги Павлович Коваљевски пре осам деценија.