Старо за ново

Прошле недеље у Бриселу су се састали драматично забринути европски министри, али све што је извећано у Већу за спољне послове на челу са баронесом Ештон, може се свести на пет већ познатих закључака…

,,Осуђују се реторика и акције које подгревају сепаратизам и нестабилност у БиХ.”

Примедба за сепаратизам се, наравно, односи на РС и хрватски део Федерације, а не и на кантоне с бошњачком већином, којима би се ништа мање могао приговорити централизам. Међутим,сепаратистичко расположење код српског народа је реакција на хронично бошњачко оспоравање изворног дејтонског статуса РС, с тим што централизам као и сепаратизам води дестабилизацији БиХ. У закључцима Већа ЕУ то се прећуткује зато што су сви високи представници УН/ЕУ, од Вестендорпа до Инцка, радили на централистичкој ревизији Дејтона преношењем надлежности РС на заједничке органе БиХ. Уза све то, „сецесионистичку реторику и активности у БиХ” осуђује комесарка Ештон, док се у њеној земљи припрема референдум о отцепљењу Шкотске.

„Захтева се да се деблокирају законске реформе и напредак на европском путу.”

Откуда право Бриселу да захтева од БиХ да напредује према ЕУ, када је то ваљда ствар слободног избора сваке земље у Европи, у којој неке земље нису чланице нити то хоће да постану. А оне које то хоће, биће да ипак треба саме да одређују темпо напредовања. У случају БиХ спорна је чак и сама кандидатура, јер иза одлуке политичких елита стоји већина грађана у ФБиХ, али не и у РС, где је према свим истраживањима велика већина против евроинтеграција. Дакле, прећуткује се расположење у РС, а оно у ФБиХ лажно се уопштава на целу БиХ. Осим тога, Већу, које од БиХ захтева да убрза европским путем, председавала је Кетрин Ештон, док се њен премијер Дејвид Камерон већ неколико година јавно двоуми да ли да Британија остане у ЕУ.

,,Политичари се позивају да чују и реализују захтеве демонстраната и цивилног друштва.”

И у овом случају се прећуткује да су се фебруарске демонстрације одиграле само у неколико бошњачких градова, а не и у РС и у хрватском делу Федерације, и то се опет лажно уопштава на целу БиХ. Зашто? Зато што су „спонтани протести” били пројекат невладиног сектора, који је спонзорисала тзв. међународна заједница са циљем рушења непослушне власти у РС и Херцег-Босни пре неизвесних јесењих избора. Да у то не би било сумње, побринула се Дорис Пак, која је дословце изјавила да би ,,било добро да се немири прошире и на Српску”.

„Истиче се и неодгодива и одлучна борба против корупције и финансијског криминала.”

Борба против корупције и криминала није спорна и полиција, тужилаштво и правосуђе су вероватно најактивнији делови система и у Српској и у Федерацији. Неумесно је, међутим, да нам о корупцији држе поуке из ЕУ, у којој се, према самооцени Брисела, годишње покраде преко баснословних 120 милијарди евра.

„Уставна имплементација европске пресуде у случају Сејдић–Финци и реформе које треба да обезбеде функционалнију БиХ остављају се за период после избора.”

Што се тиче одлагања уставне имплементације европске пресуде Сејдић–Финци, и овог пута се прећуткује да је тај проблем у РС одавно решен, а то што није и у ФБиХ лажно се уопштава на целу БиХ. Кад је, пак, реч о одлагању „функционалније БиХ” за период после избора, ствар је јасна. Ради се на томе да Додика и Човића на јесењим изборима замени кооперативнија конкуренција.

Ако у „новом приступу ЕУ према БиХ” и даље ништа није ново, можда је време да се формулише „нови приступ РС према ЕУ”. При томе би требало узети у обзир да ЕУ више није самостална заједница равноправних држава и народа, како је пројектована, него амерички сателит под немачком командом. Затим, да више није солидарна породица земаља у којој богате обилато финансијски помажу сиромашне да их што брже сустигну, него зона рецесије у којој се јаче чланице спасавају на рачун слабијих. Даље, да ЕУ има све рестриктивнији став према придошлицама, како у погледу услова пријема тако и каснијег статуса („напредовање у више брзина”, „ограничења мобилности”, „стара Европа”и „нова Европа”). Па онда, да Брисел, као решење за масовну незапосленост, кандидатима све више даје бесплатне савете да штеде и отпуштају запослене у јавном сектору, него што им иноинвестицијама и повољним кредитима финансира отварање нових радних места. Истовремено, штедљива ЕУ, поред високог представника УН (Инцка), који је готово без посла, у БиХ је послала још једног свог заступника (Соренсена), а годишња примања, њихова и њихове свите, броје више милиона евра. Познато је и то да су евроинтеграције неформално везане и за чланство у НАТО-у, а то је за РС неприхватљиво, како због расположења народа, тако и због опредељења матице Србије и пријатељске Русије.

Напокон, овакав реалнији „нови приступ РС према ЕУ” не би блокирао Федерацију да, одушевљена „новим приступом ЕУ према БиХ”, самостално и брже крене пут Брисела. А тамо би, судећи према закључцима европског Већа за спољне послове била и радије дочекана.

Професор универзитета