Кореја талац талибана

Анализа вести
Наставља се драма са јужнокорејским таоцима у рукама авганистанских талибана. Састанак Џорџа Буша и авганистанског председника Карзаија није донео очекивани расплет судбине преосталих заробљених мисионара, пошто су оба лидера остала при чврстом ставу да се са терористима не преговара.
У Сеулу су у међувремену настављени сопствени напори да се некако постигне ослобађање 16 жена и петоро мушкараца, колико их је преостало у талибанском заробљеништву, након погубљења пастора који је био вођа групе и још једног мисионара. Успостављен је први директни контакт са отмичарима, затражено је посредовање Црвеног полумесеца (исламског пандана Црвеног крста), али се и даље поручује да су кључеви за расплет драме у Вашингтону и Кабулу. Последњи захтев талибана је да ће таоце разменити за само девет својих сабораца који су у затворима које контролишу снаге НАТО-а и авганистанске власти са којима сарађују.

Откако је 19. јула на главној авганистанској магистрали, путу између Кабула и Кандахара, отет аутобус са 23 јужнокорејска држављанина, немилосрдност отмичара и драма заробљеника у други план су гурнули неизбежно питање: шта су јужнокорејски цивили тражили у хаотичном Авганистану и откуд хришћански мисионари из (претежно) нехришћанске земље на терену фундаменталистичког ислама?

Одговор је помало изненађујући, с обзиром на то да је Јужна Кореја досад у глобалном фокусу била углавном кад је реч о њеној економији и односима са проблематичном другом половином Корејског полуострва – Северном Корејом. Прва асоцијација, кад је реч о религији, била би да је ово земља која, с обзиром на географску локацију, припада будистичком верском кругу.

Чињеница је, међутим, да су Јужнокорејци углавном атеисти – на попису становништва одржаном 1995. тако се изјаснио сваки други – али и да је хришћанство тамо вера која је у изузетно динамичном успону.

Док се на поменутом попису, од укупно 49 милиона становника, 26,3 одсто декларисало као хришћани, данашње процене кажу да их је већ више од 30 одсто. Будиста је, дотле, тек нешто преко 23,2 процента.

Друга изненађујућа чињеница јесте то да су Јужнокорејци данас најамбициознији хришћански мисионари света. У разним мисијама, у укупно 173 земље, данас их је чак 16.000. Више мисионара шаље само Америка.

Иако је хришћана мање од оних који се изјашњавају да нису религиозни, они су најутицајнији. Хришћани су тако на челу првих десет највећих јужнокорејских компанија и већина посланика парламента. Хришћанин је и шеф државе председник Ро Мун Хјун (то су била и два његова претходника). Бити хришћанин је постало нека врста статусног симбола, пошто су пре тога са Запада увезени и пригрљени капитализам и парламентарна демократија.

А само пре сто година Кореја (тада јединствена) била је будистичка земља, са само неколико хиљада прогањаних и дискриминисаних хришћана. После рата и поделе полуострва дуж 38. паралеле, будизам се одбацује и у потрази за јаснијим националним идентитетом после деценија јапанске колонијалне владавине. Већ 1960. у земљи је око милион хришћана.

Од тада њихов број драматично расте. У Јужној Кореји је данас чак 36.000 цркава, а неонски крстови у Сеулу конкуришу комерцијалним рекламама. Раст популарности хришћанства није, међутим, без отпора: многи Корејци су подозриви према њиховом нагло пораслом утицају у националној елити.

Део тог незадовољства одсликава се и у кризи са таоцима и видљив је делимично у медијима, али много више у интернет-форумима, у којима је обиље негативних коментара у којима се констатује да су мисионари у најмању руку били "арогантни" ако су мислили да ће успети да неког преобрате у исламској земљи захваћеној дубоким грађанским ратом.

Скреће се пажња и на такмичење појединих јужнокорејских цркава за паству (међу тамошњим хришћанима око 20 одсто су протестанти, а десетак одсто римокатолици), због чега се предузимају ризичне мисионарске мисије које привлаче публицитет.

Мисионари који су сада таоци презвитеријанци су, а званично су у Авганистану да "организују медицинску помоћ" и "дечије активности". Њихова судбина је у сваком случају неизвесна – талибани су са њима окрутни у име свог бога – док је званични Сеул, апелујући на Вашингтон и Кабул да у овом случају покажу "флексибилност", у деликатној дипломатској позицији. Јужна Кореја је поуздан савезник Америке, и ако Америка у овој кризи не помогне ризикује да подстакне антиамеричко расположење у не баш погодном политичком тренутку – крајем године одржавају се нови председнички избори и судбина талаца могла би да буде главна тема изборне кампање…