Рано за новог газду "Заставе"

Крагујевац – Прича о спасавању "Заставе" и подизању на ноге српске аутомобилске индустрије, а у коју су многи сумњали, могла би ускоро да има срећан крај. Ако је уговор са "Фијатом" о куповини лиценце и производњи "заставе 10" у Крагујевцу одшкринуо врата ка стратешком партнеру, споразум са "Џенерал моторсом" о склапању "астре класик" омогућио је да се на приватизацију крагујевачке фабрике аутомобила гледа као на сасвим реалну могућност.

– Да ме је неко пре шест година питао шта мислим о могућностима да фабрика аутомобила буде приватизована, рекао бих му да је то готово немогућа мисија. Сада, када смо измирили дугове према банкама, када се у нашим погонима одвија серијска производња "заставе 10" и када се припремамо за склапање "астре класик", приватизација фабрике је реалност. Ипак, о конкретном купцу рано је још говорити – изјавио је јуче за "Политику" генерални директор Групе "Застава возила" Зоран Радојевић.

Према његовим речима, израда тендерске документације, у којој мора да учествује и републичка влада, први је озбиљан изазов с којим се суочава "Застава" и њен менаџмент.

– Иако се са припремама кренуло практично још 2001, када је почело реструктурисање фабрике, израда тендерске документације је озбиљан посао. Зато позивам владу и ресорна министарства да се укључе у овај посао – каже Радојевић.

Генерални директор "Заставе" сматра да тендерска документација треба да буде што комплетнија и атрактивнија да би заинтересовани купци имали више добрих аргумената приликом доношења одлуке о евентуалном аранжману са крагујевачком фабриком аутомобила. Радојевић, међутим, напомиње да "разговори о приватизацији фабрике до сада нису вођени ни са "Фијатом" ни са "Џенерал моторсом" нити са било којом иностраном фирмом", демантујући неке најаве да је француски "Пежо", односно "Верано моторс" у тој причи.

– Изузетно је важно да део тендерске документације буде и конкретизован споразум у вези са производњом потпуно новог модела аутомобила. Уговором са "ЏМ" предвиђено је да 2009. године добијемо нови модел који ћемо правити, али на том делу споразума мора још да се ради. Уколико будемо у могућности да и то понудимо, мислим да ћемо лакше добити новог власника. Најбоље би било да то буде неко од реномираних произвођача аутомобила, али ми још увек нисмо водили разговоре на ту тему нити са једном компанијом – каже Радојевић за наш лист.

Према Радојевићевим речима, уколико би купац био неко од афирмисаних светских произвођача, крагујевачка фабрика аутомобила би постала део те компаније и у том случају би могла да запосли око 5. 000 радника.

Б. Карталовић

--------------------------------------------------------------------------

Од приватизације 2,4 милијарде евра

Према најновијим подацима Агенције за приватизацију, на аукцијама, тендерима и тржишту капитала укупно су продате 2.002 фирме и од њихове продаје остварен је приход од 2,439 милијарди евра. Висина уговорених инвестиција износила је 1,181 милијарду евра а социјалног програма 276,6 милиона евра.

Књиговодствена цена продатих предузећа износила је 2,316 милијарди евра и мања је за око 100 милиона евра од остварене укупне продајне цене, указују подаци Агенције. Од почетка приватизације на тендерима је понуђено 178, а успешно су продате 84 фирме и од њихове продаје инкасирано је око 1,107 милијарди евра.

Вредност уговорених инвестиција код њих је 969,2 милиона евра, док је висина социјалног програма износила 276,6 милиона евра.

Књиговодствена вредност фирми продатих на тендерима износила је 884,2 милиона евра, и у тим фирмама је било запослено 77.450 радника.

Када је реч о аукцијама, тим методом продато је 1.426 фирми, остварена продајна цена од 835,5 милиона евра и уговорене инвестиције од 206,7 милиона евра.

У првих седам месеци ове године Агенција је на аукцији продала 134 предузећа, а на тендерима 11.

Најактивнији месец када је реч о аукцијама био је јун када је на тај начин продато 29 фирми, док је најмање предузећа продато у фебруару – свега 13.

У просеку је сваког месеца продато по 20 предузећа, а према најавама које стижу из Министарства економије, број понуђених фирми од јесени би требало да се повећа на 55, па су очекивања да се повећа и број продатих фирми.

Акцијски фонд је на тржишту капитала и тендерима од почетка приватизације понудио 1.139 пакета и од њихове продаје остварио приход од 584 милиона евра.

У првих седам месеци ове године из портфеља Акцијског фонда продат је 231 пакет и приходовано 134 милиона евра. Продати су пакети "Комграпа" из Београда, "Котекса" из Бездана, "Новопака" из Новог Сада, туристичког предузећа "Путник", "Баната" из Кикинде, "Тимока" из Зајечара, "Мораве" из Чачка, "Фасила" из Ариља...

Главни актер у улози купца у овој години била је београдска фирма "Ирва инвестиције" која је на тендеру купила чак две фирме – "Први мај" из Пирота за 1,7 милиона евра и ПИК "Бечеј" за цену од 12,3 милиона евра.

Важна приватизација која је завршена јесте и продаја "Београдске индустрије пива" шведско-литванском конзорцијуму "Унајтед нордик бевергас" и "Алита" за 21,4 милиона евра, "Ваљево-пута" мађарском "Бетонуту", "Центротекстила" конзорцијуму фирми из Швајцарске, Рафинерије нафте "Београд" – грчкој фирми "Неокимики" и Фабрике мазива из Крушевца која је продата "Предузећу за путеве Београд" и "Петробарту".

Танјуг