Главни град је дужан више од милијарду евра

Синиша Мали је 66. по реду градоначелник Београда. За њега је 24. априла гласало 79 од укупно 94 одборника који су били присутни у здању на Тргу Николе Пашића. У свом првом интервјуу за штампане медије, после инаугурације, први човек главног града говори о плановима како ће развијати престоницу, пројекту „Београд на води”, безбедности деце у саобраћају…

Бити градоначелник Београда велика је одговорност и обавеза. Да ли вас то плаши?

Када сам постао председник привременог органа 18. новембра 2013. притисак нисам осећао. Идеја је била да обезбедимо да град функционише неколико месеци, док се не изабере нова градска власт. Сада, када сам изабран да будем на челу тима који ће у наредне четири године да развија град, свестан сам те додатне одговорности. Поласкан сам чињеницом да сам у граду у коме сам рођен и који неизмерно волим добио прилику да нешто променим.

У чему ће се огледати дисконтинуитет с политиком коју је водила претходна градска власт?

Претходна градска власт је рупу у буџету затварала узимањем нових кредита. Град ће у наредне четири године трошити онолико новца колико буде имао прихода. Ни динар више.

Колики је дуг Београда?

Дуг Београда је већи од 1,1 милијарде евра. Од те суме, само у петак, 25. априла, доспело су потраживања од десет милијарди динара или 100 милиона евра. Тог дана, на рачуну града се налазило 660 милиона динара. Таква несразмера између приходне и расходне стране не сме више да се дешава. Када будемо доносили буџет до краја године урадићемо то у сарадњи с Министарством финансија и у договору с министром финансија Лазаром Крстићем.

Које пројекте претходне власти ћете наставити?

Наш приоритет је да завршимо све започете вртиће и школе. Планирамо да до 2015. године изградимо још најмање три вртића. Купићемо три нове композиције БГ воза и изградити железничке станице, у то ћемо уложити девет милиона евра. Тај новац биће издвојен из кредита од 120 милиона евра који је претходна градска власт већ узела од Европске банке за обнову и развој. До септембра следеће године Београђани ће се возити новом линијом БГ воза од Прокопа до Ресника. Проблем је што аутобуске линије не пролазе близу станица београдске железнице, па ћемо и тај проблем решавати у ходу. Недостају и паркинзи у близини железничких станица, па планирамо да их изградимо. Грађани би ту остављали аутомобиле, а даље настављали путовање БГ возом. Његова предност је што просечно годишње касни девет секунди!

Када говоримо о саобраћају, намеће се питање безбедности, поготово деце?

Планирамо да до краја мандата решимо стотинак црних саобраћајних тачака у близини школа. За пет месеци ми смо на 20 раскрсница у граду осветлили, обележили и урадили све што је неопходно да би школарци били безбедни. То су ствари које су за родитеље веома битне. Планирамо да за обезбеђење школа ангажујемо полицајце у пензији.

Једна од замерки је што градска управа није брзо решавала захтеве за добијање грађевинских дозвола. Шта ћете по том питању урадити?

У Београду се после једног сушног периода поново виде кранови. То смо све ми „погурали” да сви инвеститори добију што пре грађевинске дозволе, јер су њихови захтеви стајали у некој фиоци и скупљали прашину. Био сам изненађен када су ми у градској управи рекли да ће рецимо пројекат аутобуске станице у Новом Београду бити завршен крајем 2015. или почетком 2016. године. Због тога сам себе ставио да будем председник конкурсне комисије за израду идејног решења, да би се овај пројекат убрзао. Ускоро ће почети с радом електронска управа која ће нон-стоп бити доступна грађанима, а не као до сада да градски секретаријати буду доступни грађанима сат времена дневно.

Најављено је да ће пројекат „Београд на води” кренути крајем ове године, а у експозеу сте навели да ће радови почети у фебруару или марту следеће године?

Нема кашњења при реализацији овог пројекта. Завод за урбанизам града завршава план детаљне регулације за тај простор. Нама је циљ да тај план буде завршен на јесен, иако је овде за такав посао по правилу било потребно годину и по до две године.

Да ли рашчишћавање локације на којој ће бити „Београд на води” иде по плану?

Задовољни смо темпом којим свој део посла обавља Железница. На попису послова који претходе изградњи има 190 ставки. Из буџета града биће издвојено неколико милиона евра за рашчишћавање тог дела Савског амфитеатра. Важна активност је и реконструкција здања Београдске задруге, које ће 31. маја блеснути у пуном сјају. У тој згради ће бити промотивни центар „Београда на води”. Ту ће се продавати апартмани и пословни простор и пре него што на градилишту буде забоден ашов. Наши партнери из Емирата спремни су да уложе у обнову и осталих оронулих фасада околних зграда. Стварно имамо историјску шансу да реализујемо тај сан „Београда на води”, на томе ће радити заједно републичка и београдска влада. Имамо инвеститора који зна то да уради, има новац и хоће да га уложи у овај пројекат.

Да ли ће бити приватизације јавних комуналних предузећа?

Морамо да се бавимо консолидацијом комуналног система у целини. Упознао сам се с радом свих комуналних предузећа у Београду. Већина има проблем с ликвидношћу, имају вишак запослених, недостају им стратегије развоја и инвестиције у основна средства... А то су предузећа која не само треба да обезбеде функционисање града, већ и да за Београд зарађују новац. Зато је потребан „ноу хау”, који код нас не постоји у многим аспектима комуналних делатности па се као решење намеће јавно-приватно партнерство. Ево примера: ми желимо да направимо четири подземне гараже. По предлогу „Паркинг сервиса” у једну од њих могло би да стане 200 аутомобила. А онда су дошли Шпанци и рекли да уз другачији распоред скретања и стубова тамо може да се смести 320 аутомобила. Зато треба да нађемо партнере с којима ћемо поделити терет улагања али и донети новац у корист града Београда. При том, међу више од 20 градских предузећа нека немају везе с комуналним системом и нису ни потребна граду.

Каква је судбина „Бусплуса”?

Тај систем је изузетно важна компонента градског превоза, али не функционише на начин на који је замишљен, односно да Београд остварује приходе од њега и умањује буџетске субвенције за превознике. Тај проблем решићемо тако што ће „Бусплус” постати градски систем. Наплата карата, контрола и тарифни систем припашће граду, а турски партнер обезбеђује валидаторе и одржавање софтвера.

Сарађивали сте и са Зораном Ђинђићем и са Александром Вучићем. Можете ли упоредити њих двојицу?

Ја никад нисам био толико близак сарадник Ђинђића некада, колико сам Вучића данас. Јер, он није само председник владе и странке, већ и мој пријатељ. Али, мотиви су им исти – да се Србија уз помоћ коренитих реформи промени набоље. Ја томе желим да допринесем и даћу све од себе да у томе успемо заједно.

На шта су се инвеститори жалили док сте били у Вучићевом кабинету?

Кључни проблем је у спорости администрације. Србија има добре предуслове за улагања, попут уговора о слободној трговини с великим бројем земаља чија тржишта имају више од милијарду људи. Наша земља има јефтине, а способне раднике и политичку стабилност јер смо демократска држава која је кренула путем евроинтеграција. Али, ми морамо инвеститорима брже да излазимо у сусрет када им додељујемо земљиште и издајемо дозволе. И треба да им дамо одређене субвенције јер све земље света, укључујући и САД, у овом тренутку то раде. Осим убрзавања бирократије, потребан нам је и нови Закон о раду јер инвеститори желе флексибилнији систем рада. То су све приватни улагачи који, ако посао не иде, смањују број запослених, а постојећи закон им то отежава.

Били сте директор Центра за тендере 2001. године, када је почео процес приватизације друштвених предузећа. Како реагујете на оцене да је то био пљачкашки процес?

Приватизација није циљ сама по себи већ нешто што треба да води бржем економском развоју, јасним својинским односима и повећању запослености. Да би се то десило, предуслов је да се приватизација заврши па да уследи развој малих и средњих предузећа и приступ гринфилд инвестицијама. Ми смо зато те 2001, када сам се вратио у Србију, имали план да је окончамо за четири године. Определили смо се за модел продаје друштвених предузећа, да бисмо омогућили већинску продају предузећа приватним партнерима који је требало да у земљу која је била под десетогодишњом изолацијом донесу нове производе, стандарде квалитета, начине организације... Како то нисмо могли сами, рекли смо – хајде нека дође онда „Хенкел” да купи „Мериму” и „Филип Морис” Дуванску индустрију Ниш. Хтели смо да до 2005. уведемо приватну својину која је препознатљива у свету. Али, због убиства премијера и једних, других, трећих избора завршетак тог процеса је стално одлаган.

По чему очекујете да ће вас Београђани памтити?

Пре свега по инфраструктурним пројектима, као што су „Београд на води”, нова железничка и аутобуска станица. Очекујем да за четири године Београд изградњом ових великих инфраструктурних објеката буде лепше, боље и уређеније место за живот.