Нафта у чаши воде, маском против смога

Од нашег специјалног извештача
Ланџоу – Од десет најзагађенијих градова у свету, шест се налази у Кини, упозоравају овдашњи медији, позивајући се на резултате истраживања Азијске банке за развој. Неславни епитет „једне од највећих кинеских тровачница” носи град Ланџоу.

У овој престоници централне провинције Гансу, иначе поносу кинеске петрохемијске индустрије – не само да се тешко дише, већ је однедавно и вода затрована нафтом. За то је пре две недеље окривљена највећа кинеска нафтна компанија, која је угрозила здравље 2,4 милиона становника у Ланџоу.

Шеф градске службе за заштиту животне средине Јан Циђијанг каже да је контаминацију изазвало цурење нафтовода у власништву огранка кинеске Националне нафтне компаније. Поправка нафтовода и даље траје.

Покрајински руководиоци из Гансуа упозорили су да је у води регистровано до 200 микрограма по литру токсичног бензена што је 20 пута више од дозвољеног нивоа. У Ланџоу зато влада паника због загађења и јагма за флашираном водом.

Гансу је, иначе, ретко насељена провинција у централном делу Кине: на крајњем северу се граничи са Монголијом, на северозападу је Синђијанг, на североистоку Унутрашња Монголија, док Хуанхо (Жута река) протиче кроз јужни део провинције. Гансу има 454.000 квадратних километара и 32 милиона становника.

Званичници Гансуа показали су страним новинарима минуле недеље да су започели премештање петрохемијске индустрије из Ланџоуа у унутрашњост провинције, северно према региону Синђијанг. Тако ће успети, тврде, да битно побољшају квалитет воде и ваздуха у Ланџоу, по угледу на Пекинг.

Колики је заправо данас квалитет ваздуха у кинеској престоници? Председник Сји Ђинпинг је недавно исказао„солидарност с народом” тако што се шетао Пекингом и удисао ваздух „пуним плућима, без маске”.

Пекинг тренутно пролази кроз ризичан период јер је ваздух веома лош и ниво смога налази се у црвеној зони. Смог је толико густ да широм Кине носе заштитне маске, како у Ланџоу, тако и у Пекингу.

Затровани дим спустио се ових дана на Пекинг, упркос најављеном затварању или смањењу производње у 147 градских индустријских постројења, па је Национални метеоролошки центар саопштио да је очитано загађење од 444 микрограма по кубном метру у центру кинеске престонице. Безбедни ниво је, иначе, према подацима СЗО, до 25 микрограма по кубном метру.

Кинеска штампа годинама упозорава да се у великим градовима Кине, укључујући и престоницу Пекинг, „удише октанска пара уместо кисеоника”. Болести дисајних органа су главни узрочници прераног умирања Пекинжана, упозоравају стручњаци.

Фабрике у центру града и гасови које данас испушта пет и по милиона аутомобила до пре неколико година били су главни кривци за велики проценат олова, сумпор-диоксида и азот-диоксида у ваздуху изнад Пекинга. А у току зиме, када почиње масовно грејање на угаљ – у кинеској престоници (20 милиона становника) просечно сагорева 28 милиона тона угља.

Димњаци провинције Гансу (Фото Ројтерс)

Пекинг је годинама био на црном списку десет најзагађенијих градова света, али се стање променило од 2008. године, када је одржана Олимпијада. Од тада до данас, Пекинг је направио извесне промене у борби против загађења.

Електричне централе на гас замениле су термоелектране које користе угаљ, а на прилазима Пекингу почело је велико пошумљавање, за које је градска влада издвојила 120 милиона јуана (20 милиона долара).

Поред Великог зида, Кинези су поносни на још један свој зид, мање познат и знатно млађи од древне грађевине (дугачке 6.700 километара). Реч је о великом зеленом зиду, састављеном од 300 милиона дрвећа, углавном бреста.

Преко северних делова Кине вековима су беснеле јаке, суве и хладне олује. Дувајући из Сибира, оне су из пустиње Гоби подизале ситни пустињски песак који је у северној Кини често претварао дан у ноћ.

Да би поправили ово неповољно деловање природе, Кинези су још педесетих година прошлог века започели велико пошумљавање, градећи велики зелени зид. Током последњих 20 година успели су да направе огромни зелени ветробран дужине 5.000 километара и ширине – на појединим местима – веће од 600 километара.

Овај велики зид од зеленила успео је до сада боље да заштити Кинезе од пустињских олуја него његов древни имењак, Велики кинески зид, који је само делимично успевао да спасе кинеско становништво од најезде номада.

Пекинг, који се налази на 800 километара југоисточно од пустиње Гоби, доживљавао је пре изградње зеленог зида десет до двадесет пустињских олуја годишње. Данас су у Пекингу јаке пустињске олује веома ретке, свега једном или двапут годишње.