Лондон плаши Шкоте и обрнуто

Лондон ужурбано покушава да докаже како ће Шкотима бити готово немогуће да поново постану чланица Европске уније уколико на септембарском референдуму гласају за отцепљење. Свестан да ће питање чланства у ЕУ бити једна од  одлучујућих тачака за опредељење о независности, шкотски премијер Алекс Салмонд чини све да Бриселу докаже како би ЕУ без Шкотске била на великом губитку и да би јој чак била угрожена енергетска безбедност и политика рибарења.

Лондон и Единбург џентлменски су се договорили око референдума о отцепљењу Шкотске, али како се овај датум приближава, све више парадоксалних аргумената излази на површину. Лондон тако инсистира да би независна Шкотска изгубила на својој политичкој и економској снази без заједничке државе и да би истовремено била екскомуницирана из ЕУ, мада и сама Велика Британија планира да се на референдуму 2017. изјасни хоће ли да остане или да се самовољно искључи из европске породице.

Шкотска поседује 60 одсто нафтних резерви у ЕУ, и игра кључну улогу у развоју зелених технологија, има једно од највећих националних подручја за риболов, сто шездесет хиљада људи из других земаља ЕУ тренутно живи и ради у Шкотској... Све ове податке изнео је јуче у Колеџу Европе у Брижу Алекс Салмонд у нади да ће припремити терен за измену регулатива у ЕУ, како би новонастале независне државе могле експресно да уђу у европско чланство.

Брисел је пре три месеца јасно ставио до знања да ће у случају отцепљења новонастале државе морати да прођу кроз цео процес приступања као да никада нису биле у чланству у ЕУ. Салмонд покушава да са Бриселом иза главне сцене пронађе законски оквир по коме би Шкотска глатко прешла у ЕУ као независна држава чим у марту 2016, годину и по дана после референдума, озваничи свој статус. То исто ради и Артур Мас, председник каталонске владе, која је још у неповољнијој ситуацији, јер Мадрид није дао сагласност за одржавање плебисцита у североисточној покрајини Шпаније.

Неформална припрема терена у Бриселу, за догађај који ће се тек одиграти, није неуобичајена појава. И пре него што је изабран за председника Србије, Томислав Николић је често ишао у Брисел како би тамошње званичнике упутио у програмску оријентацију напредњака.

Лондон је међутим одговорио Салмонду и пре него што је шкотски премијер стигао до европског колеџа у Брижу. Британски министар спољних послова Вилијам Хејг упитао је Салмонда у отвореном писму да ли је шкотски премијер „обезбедио подршку било које од 28 ЕУ чланица” за план да Шкотска у случају независности „остане у чланству ЕУ”. То би, како коментаришу медији, било могуће ако би се применио одређени члан у постојећим прописима. Он дозвољава промене у важећим споразумима уколико се све чланице ЕУ с тим сложе и ако те измене не „доводе до контроверзних околности”.

Уз опаску да „народ Шкотске заслужује да унапред зна све чињенице, пре него што донесе једну од најзначајнијих политичких одлука у историји наше заједнице”, Хејг упозорава да је чланство независне Шкотске у ЕУ неизвесно и да је на дугом штапу.

Шкотска ће у случају да постане независна изгубити новац који ЕУ враћа Великој Британији, а како наводи Хејг ради се о три милијарде фунти.

„Народ Шкотске ће тако бити доведен у ситуацију да већ гарантовану преговарачку снагу једне од најјачих чланица ЕУ (Велика Британија) размени за несигурну добру вољу 28 земаља, и то по много већој цени.”

Салмонд му одговара да торијевци немају права да придикују Шкотској, кад и сами припремају референдум о изласку из ЕУ.

У међувремену се сужава разлика између оних који су за независност и оних који би да остану заједно са Енглезима. Заговорници независности, са Алексом Салмондом на челу, најбољи су у финишу, кажу коментатори. 

Негативна кампања застрашивања Шкота, коју спроводе заговорници остајања у Великој Британији, није до сада дала никакве резултате. Тас на страну независности могао би да превагне уколико из Брисела стигне неки нови и јаснији сигнал. Ако се то не догоди, влада Шкотске има резервну варијанту. Постаће део Скандинавије, како најављују челници из Единбурга. Нико од званичника Нордијског савета, тела са седиштем у Копенхагену, које регулише блиске везе између ових земаља, није се још изјаснио да ли прихвата нову чланицу.