Америка стеже обруч око Путина

Нове санкције које је Вашингтон у понедељак увео Москви нису непосредно усмерене на Владимира Путина, али се њима из САД шаље јасна порука управо руском председнику да се обруч око њега стеже. ЕУ је уз негодовање појединих чланица такође наметнула нови круг казнених мера за Русију, али Европљани, тешко зависни од руских енергената, не показују вољу да следе Америку ако она и даље буде пооштравала санкције.

Путин није на листи 17 службеника, бизнисмена и компанија којима су Вашингтон и Брисел замрзнули имовину и новац у САД и ЕУ и забраниле пословање са америчким односно европским компанијама. Ипак, реч је о веома блиским сарадницима и партнерима руског председника на основу чега „Њујорк тајмс” закључује да је круг око Путина све ужи: председнику ће бити све теже до дође до новца који је завршио на западним рачунима. Обамина администрација овако врши притисак на Путина, за кога верује да је изазвао кризу у Украјини анексијом Крима после свргавања проруског председника Виктора Јануковича. На истоку земље и јуче је било напето: демонстранти су заузели административну зграду у Луганску, док је градоначелник Харкова, на кога су прекјуче пуцали непознати нападачи, и даље био у критичном стању. Један неименовани званичник казао је новинарима да америчка администрација не очекује да санкције одмах дају резултате, већ да покажу Путину да ће економски бол бити све јачи. Према појединим коментаторима, спор Запада и Русије око Украјине је игра живаца у којој би Путин могао да има предност јер је, како се оцењује на Западу, хазардер, док су Обама, Меркелова и Оланд лидери невољни да  ризикују.

Стејт департменту је релативно лако да води овакву политику према Кремљу јер америчка економија није срасла са руском (ипак, не треба губити из вида да нафтни гигант „Ексон мобил” има велике пословне интересе у Русији). Шта радити са Кремљом много је већа брига за ЕУ јер Русија снабдева трећину европског тржишта гасом и место је где послују и инвестирају многобројне компаније ЕУ. САД су се надале да би Европљани могли да заузму тврђи став након што су проруски демонстранти као таоце узели европске посматраче ОЕБС-а. Кијев саопштава да има план за ослобађања талаца, док самопроглашени градоначелник Славјанска Вјачеслав Пономарјов истиче да ће разговарати о пуштању посматрача само ако ЕУ укине санкције. Москва је изразила жаљење што је и Токио увео санкције за 23 руска држављанина којима ће бити забрањен улазак у Јапан.

У међувремену, менаџери енергетских компанија ЕУ наставили су да врше притисак на своје владе да не уводе санкције Русији јер ће и њихов профит бити доведен у питање. Паоло Скарони, директор италијанског енергетског гиганта „Ени”, оценио је да ЕУ не може без руског гаса јер је европски увоз сибирског енергента прошле године повећан за 16 одсто упркос успореној економији и мањој производњи. Скарони се плаши сценарија у којем ЕУ забрањује „Енију” да купује и дистрибуира руски гас. Ипак, он се недавно сагласио да његова компанија испоручује гас Украјини преко Словачке и тако умањи ослањање Кијева на увоз енергената са истока.

Обама најављује да ће у случају уласка Руса на исток Украјине уследити и удар на руски банкарски сектор, али је неизвесно докле ће га европски савезници пратити.

Европа је у погледу Украјине и Русије стриктно подељена на блокове. Пољска и балтичке државе најприближније су америчким ставовима, Мађарска, Словачка и Бугарска показују разумевање за Кремљ, Немачка инсистира на томе да нису исцрпљена дипломатска средства, а Италија, Шпанија, Грчка и Кипар изразито су против политике Вашингтона. Британски политичари дају оштре изјаве, али Даунинг стрит зна колико би лондонски Сити био погођен када би остао без инвестиција руских бизнисмена, као што је Париз свестан последица по своје војне уговоре, а Немци цене коју ће платити њихови произвођачи аутомобила. Речи британског шефа дипломатије Вилијама Хејга – да је „у припреми” ембарго на руску трговину, енергију, финансије и војну опрему – „Гардијан” је назвао „празним претњама”.

„Европа нема стомак за овакве ствари јер би резултат био катастрофалан трговински рат који би могао да штети слабој европској економији која је тек у првим фазама опоравка од рецесије и вишегодишње кризе валуте и дуга”, констатује британски лист. Он критикује и једног дипломату ЕУ који је европски однос према санкцијама упоредио према односу према нуклеарном оружју: „Економске санкције су најбоље када се не користе”. Лондонски дневник у овоме види само правдање Европљана који нису смислили ништа боље него да остану пасивни, али тако да изгледа као да нешто раде. „Руси су добри у томе да посвађају Европљане. Али, у овом случају, они не морају да се јако труде.”

Разлике међу западњацима најбоље илуструју разлике између ЕУ, као организације европских држава и НАТО, као трансатлантског савеза. Док се ЕУ обазриво односи према увођењу општих економских санкција Русији, дотле генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен захтева да се Запад према Русији безмало односи као према хладноратовском непријатељу. Према оценама које засад преовладавају у медијима, драматичних нових санкција Русији неће бити ако не дође до драматичне ескалације насиља у Украјини.

-----------------------------------------------------------

Ко су кажњени Руси

Игор Сечин, директор нафтног гиганта „Роснефт”

Сергеј Чемезов, директор високотехнолошке фирме „Ростек”

Вјачеслав Володин, заменик шефа кабинета Путина

Алексеј Пушков, председник комитета за међународне односе у Државној думи

Дмитриј Козак, потпредседник владе

Олег Белаванцев, специјални изасланик за Крим

Јевгениј Муров, директор Федералне службе заштите