Србију критикују, Русима приговарају

Магистрални гасовод „Јужниток” крозСрбију није тема скрининга у Бриселу, већ ће се на овом састанку снимити ситуације о енергетици и трансевропским мрежама, изјавила је јуче пре састанка у престоници Европске уније, Тања Мишчевић, шеф нашег преговарачког тима с том асоцијацијом, истичући да Београд од ЕУ није добио никакве конкретне замерке које се тичу овог гасовода.

Тиме је шефица преговарачког тима одговорила на прошлонедељне најаве да је Европска енергетска заједница упутила захтев Савету ЕУ да испита законитост билатералних уговора о изградњи „Јужног тока”, који је Србија закључила са „Гаспромом”, а на шта се одлучила пошто наша земља није одговорила на поновљене захтеве из Брисела да преиспита пословање компанија „Србијагас” и „Југоросгас”, које су носиоци посла на деоници овог гасовода.

Према мишљењу ЕУ, уговорима, које је Србија склопила са „Гаспромом”, крши се такозвано „правило невезивања” према коме једна фирма не може бити и произвођач и дистрибутер гаса. Стога је ЕЕЗ, након што је Београд наводно игнорисао њихове примедбе, затражила мишљење од Министарског савета ЕУ.

Истовремено из „Гаспрома” уверавају да ће главна изградња копненог дела „Јужног тока” у Бугарској и Србији почети овог лета, „а пројекат бити реализован строго по плану”, јер само овај гасовод може Европи дати реалне додатне гаранције енергетске сигурности, рекао је шеф „Гаспрома” Алексеј Милер.

У Србији и Бугарској ће у најскорије време бити закључени споразуми за набавку опреме и материјала, грађевинско-монтажне радове, обуку кадрова и пуштање у рад линије гасовода, наводи се у саопштењу „Гаспрома”.

Да ли је оваквим захтевима ЕЗ Србија добила нови, европски, гасни шамар?

Тврдња ЕУ да „Гаспром”крши такозвано „правило невезивања” према коме једна фирма не може бити и произвођач и дистрибутер гаса, исто је толико апсурдна као када би неко, данас-сутра после завршеног моста Земун-Борча, који граде Кинези, забранио да преко њега прелазе кинеска возила, већ само друге, рецимо, европске марке.

Индикативно је да ЕУ поново једино од Србије, једне од 12 земаља преко којих „Јужни ток” пролази, тражи да преиспита међудржавни уговор потписан с „Гаспромом”. Можда је ствар управо у томе што једино Србија није чланица ЕУили мисле да је, тиме што смо чланица ЕЕЗ, Србија са енергетиком већ ушла у ЕУ.

С друге стране, Унија добро зна да без деонице гасовода преко Бугарске нема „Јужног тока” у Србији, што додатно намеће питање зашто се обраћају само нама. При том, Бугарска и Европска комисија ни прошле недеље током састанка нису имали идентичан став о будућности „Јужног тока”. Напротив.

Бугарски министар енергетике Драгомир Стојнев задржао је чврст став и после састанка са европским комесаром за енергетику Гинтером Етингером и у брк му скресао да реализација „Јужног тока” неће бити заустављена, одбацујући позиве из Европског парламента да се пројекат замрзне.

Овај нови-стари захтев ЕУ Србији могао би бити, како је то раније говорио професор Предраг Симић, шамар Србији, јер када Запад хоће да пошаље поруку Москви, прво удари пљуску нама. Све по опробаном систему с ћошка – да би се видело како ће да реагује главни „баџа” из краја, прво се удари чврга његовом омиљеном клинцу.

Да ли је најновији, али сигурно не и последњи, шамар који стиже из Брисела цена покушаја Србије да остане неутрална у погледу збивања у Украјини? Можда. Док је Москви, изгледа, довољно то што ћутимо и не осуђујемо у хору Русију, Бриселу, чини се – није.

Због украјинске кризе Европски парламент, који је саветодавно тело,тражи да се градња „Јужног тока” обустави, апелујући на чланице Уније да гас купују од других испоручилаца, а не само од Русије. Истовремено, поједине чланице ЕУ „очекују” од Русије да поштује уговоре о испоруци гаса, што Русија ниједном није ни довела у питање. Остаје да се питамо – шта ћемо ми у целој тој причи када у „Јужном току” нисмо одмакли даље од две ритуално заварене цеви.

Ј. Петровић-Стојановић