Други самит две Кореје

Према извештајима агенција
Пјонгјанг, Сеул - Процес зближавања Северне и Јужне Кореје, земаља које су званично још у рату, биће настављен сусретом њихових лидера крајем августа у Пјонгјангу, првим после историјског самита помирења који је одржан 2000. такође у севернокорејској престоници.
Ким Џонг Ил, председник изолованог и сиромашног комунистичког Севера, угостиће од 28. до 30. августа Ро Му Хјуна, шефа Јужне Кореје, четврте најјаче економске силе Азије.

Према писању јужнокорејских листова, састанак су почетком јула у најстрожој тајности уговорила "два Кима" - шеф јужнокорејске обавештајне службе Ким Ман Бок и Ким Јанг Гон, директор одсека за унификацију при севернокорејској Радничкој партији, човек веома близак Ким Џонг Илу.

Државна новинска агенција у Пјонгјангу КЦНА потврдила је вест о самиту, најављујући да ће двојица лидера одржати припремни састанак такође на тлу Северне Кореје.

Вође непријатељских држава први пут су се среле у јуну 2000. године, када је Ким Џонг Ил срдачно дочекао тадашњег јужнокорејског председника Ким Дае Џунга на писти аеродрома у Пјонгјангу. Историјски сусрет је пробудио наду да ће бити остварен трајан мир на последњој хладноратовској граници. Корејски рат је завршен 1953. без мировног споразума. Примирје су потписале УН, Северна Кореја и Кина, али не и Јужна Кореја.

Ким Џонг Ил је после тог самита 2000. године обећао да ће узвратити посету и да ће следећи сусрет бити одржан на јужном делу полуострва, али је и овог пута инсистирао на Пјонгјангу. За грађане Јужне Кореје та је чињеница понижавајућа и сматрају да је "крајње време да Север дође у посету Југу", изјаснили су се они које је анкетирао Асошиејтид прес.

Главни јужнокорејски саветник за националну безбедност Баек Џонг Чун изјавио је да ће самит "проширити везе Севера и Југа и подићи их на виши ниво", пренео је Ројтерс.

Добре вести су поздравиле и САД и Кина. Пекинг је оценио да је самит "у интересу 70 милиона становника подељеног полуострва, али и регионалног мира и стабилности".

За аналитичаре је главно питање да ли ће најављени самит на било који начин допринети даљем процесу денуклеаризације Северне Кореје, која је 2005. признала да има атомску бомбу, а прошле године је шокирала свет објавом о првој нуклеарној проби.

Први помак у том правцу остварен је у фебруару, када је у шестостраним преговорима (САД, Русија, Кина, Јапан, поред две Кореје) постигнут споразум који је Пјонгјангу налагао да запечати главни нуклеарни реактор у Јонгбјону и да преда комплетан списак нуклеарног програма да би заузврат добио економску помоћ и политичке уступке.

У првој фази договора "помоћ за разоружање" Северна Кореја је затворила поменути реактор за производњу плутонијума и дозволила је међународним инспекторима да се у то увере. Заузврат је од Јужне Кореје добила прву испоруку од 50.000 тона нафте, док су остале учеснице у преговорима обећале још 950.000 тона.

Поједини аналитичари оцењују, међутим, да је постигнут договор о састанку на врху због уских политичких интереса на обе стране границе.

За либералну јужнокорејску администрацију то је прилика да поправи пољуљане позиције уочи децембарских председничких избора. Исти је интерес Пјонгјанга, јер је тренутни фаворит на тим изборима конзервативна Велика национална партија (ГНП), која се противи свакој сарадњи са Севером.

ГНП је одмах оптужио председника Роа да злоупотребљава самит за предизборну кампању.

Поједини аналитичари износе сумње да је и овог пута можда постигнут тајни договор као пред самит 2000. Тек касније се открило да је администрација Ким Дае Џунга платила севернокорејском режиму неколико милијарди вона уочи самита, што је била велика мрља на Нобеловој награди коју је јужнокорејски лидер добио управо за зближавање са Пјонгјангом.

На првом састанку постигнут је низ договора о отварању путева за друштвену и економску сарадњу како би се смањила напетост на Корејском полуострву.

Сада ће на столу бити широк низ пројеката за економску сарадњу, поред актуелног заједничког индустријског комплекса у Каесеонгу и туристичког пројекта на планини Кеумганг, али критичари сматрају да јужнокорејски лидер неће моћи много да удовољи захтевима Севера с обзиром на то што му мандат истиче за шест месеци.