Кад газда позове

Раде Станић, донедавни главни уредник недељника "Европа", пре неки дан обавестио је јавност да је добио отказ због текста "Затвори Терзића, хватај Јовановића", у коме je споменут Владимир Поповић Беба, бивши шеф владиног Бироа за комуникације.

У тексту је писало да тужилаштво од Радета Терзића очекује да Поповића означи као човека који је "формирао паралелну власт са подземљем и утицао на пуштање ’земунаца’."

Станић тврди да је његову смену заправо тражила Биљана Ковачевић-Вучо, председница Комитета правника за људска права (Јуком), али и правни заступник Поповића. Компанија "Њузпрес" у власништву бизнисмена Филипа Цептера, која издаје поменути недељник, негира да је Станић отпуштен, али не пориче да је смењен са уредничког места.

У новинарским круговима овакав потез је изазвао забринутост, али и подсетио да оно што је у неким ранијим временима била пракса политичких комесара – да уреднике (али и друге) смењују преко ноћи – сада као да постаје манир нових медијских власника.

– За разлику од колеге Станића, ја не радим ни за једног газду из Србије, већ у издавачкој кући која се бави само издавањем новина и где су односи потпуно другачије уређени. Ја могу да будем смењен, ако не радим добро или ако тираж новина опада, али ме нико не може сменити зато што се не свиђам овом или оном или зато што смо објавили неки текст. То у нашој фирми није могуће, јер смо другачије организовани, а пре свега због тога што је ово издавачка кућа – каже Веселин Симоновић, главни уредник листа "Блиц".

То што се десило Станићу оцењује као "непримерено за професију". "Када радите за некога ко није издавач, односно коме издавање новина није основна делатност, већ је купио новине из неких других разлога, онда можете и да очекујете да вам такав газда ограничава професионалне новинарске могућности. Тога морате бити свесни од почетка и ја себе не бих никада довео у ситуацију да радим за газду коме издавање новина није основна делатност. Међутим, ако на то пристанете, онда сте пристали да вам се тако нешто деси, а што ја наравно осуђујем из све снаге."

За разлику од њега, Драган Вучићевић, заменик главног уредника "Преса", сматра да у овом случају "проблем није у тајкунима у медијском простору, већ у Биљани Ковачевић-Вучо која намерава да буде главни и одговорни уредник Србије".

– Станић је у праву, она је стручњак за стварање афера и наместила је човеку отказ, јер хоће да буде главни и одговорни уредник Србије. Ми новинари требало би да је у томе спречимо тако што ће је медији игнорисати. Наш лист о њој ништа не пише, нити је спомињемо.

Председница Јукома, међутим, доводи се у везу са још једним скорашњим случајем, који, срећом, није имао исти епилог.

– Та прича о колеги Станићу мени звучи познато. Пре нешто више од месец дана иста госпођа је тражила и моју смену, претпостављам из неких сличних разлога. И тада је помињала своје штићенике, који су, као и она, били незадовољни РТС-ом због тога што није хтео да објави одговор једног од њих, иначе пун увредљивих садржаја, а и није се односио на оно што наводно демантује. Истој госпођи то је био повод да затражи моју смену, јер сам наводно злоупотребио положај уредника Информативног програма. Писмо с тим захтевом послала је на бројне адресе, па и Управном одбору РТС-а, Радиодифузној агенцији, чак и ОЕБС-у који никад није постављао ни смењивао главне уреднике. УО РТС је одбио да расправља о свему томе и закључио да ја професионално обављам свој посао, али колега Станић очито није био те среће пошто он има приватног газду – наводи своје скорашње искуство Ненад Стефановић, главни уредник Информативног програма РТС-а .

Утисак је, како каже, да "овде има неколико центара моћи који покушавају да обављају функцију некадашњих партијских секретара задужених за информисање и себи дају за право да мало-мало па траже смене главних уредника ако им се неки текст или коментар не свиди". Иако у јавности влада уверење да притисци на медије стижу из структура власти, Стефановић каже да се не могу упоређивати са онима који стижу из такозваних неформалних центара моћи и покушавају информативни програм јавног сервиса да обликују по својим мерилима.

Може ли професија да се одбрани од оваквих притисака, било да их практикују нове медијске газде и други центри моћи?

– Независно удружење новинара Србије настало је 1993. године, не само због идеолошког неслагања са тадашњим режимом, већ пре свега ради потребе да се заштите новинари који су у то време добијали бројне отказе, јер нису одговарали политици Слободана Милошевића. И тада, као и данас, НУНС је увек бранио професију и права новинара на рад. Дубоко смо против тога да неко, па макар био и власник медија, сматра да има право да отказ даје преко телефона. У процесу приватизације биће све више приватних власника медија, али и они морају да поштују нашу професију и елементарна права новинара која проистичу из радног односа. Случај уредника "Европе" даје лош пример за приватизацију, а НУНС ће са своје стране урадити све да заштити сваког новинара – напомиње Нада Гаће, председница НУНС-а.