Четворочасовна расправа о три спорне теме

Јед­но­днев­на, или пре­ци­зни­је 24-ча­сов­на по­се­та ше­фи­це не­мач­ке вла­де Ан­ге­ле Мер­кел Ва­шинг­то­ну има­ла је скро­ман слу­жбе­ни на­зив: рад­на по­се­та. Са­ста­нак кан­це­лар­ке са пред­сед­ни­ком САД Ба­ра­ком Оба­мом на­зван је су­сре­том при­ја­те­ља, а као до­каз ре­че­ног по­ну­ђен је по­да­так да је за раз­го­вор дво­је др­жав­ни­ка ре­зер­ви­са­но пу­на че­ти­ри са­та, што је не­у­о­би­ча­је­но ду­го за при­ли­ке у Бе­лој ку­ћи.

Те­ме ма­ра­тон­ског раз­го­во­ра до­ка­за­них при­ја­те­ља, не­мач­ке кан­це­лар­ке и аме­рич­ког пред­сед­ни­ка, ни­су, ипак, би­ле ни­ма­ло при­ја­тељ­ске.

Аме­ри­кан­ци су, ка­ко ли­стом ис­ти­чу не­мач­ки и аме­рич­ки ме­ди­ји, би­ли не­при­јат­но из­не­на­ђе­ни не­мач­ким по­мир­љи­вим ста­вом пре­ма Мо­скви, то јест ње­ним за­ла­га­њем за што бла­же санк­ци­је Ру­си­ји. Још ви­ше су их за­бри­ну­ли ре­зул­та­ти ем­пи­риј­ских ис­тра­жи­ва­ња, по ко­ји­ма не­мач­ка јав­ност ве­ћин­ски не одо­бра­ва за­о­штра­ва­ње од­но­са из­ме­ђу Бер­ли­на и Мо­скве.

Та­ко је нај­о­штри­ју кри­ти­ку упу­тио аме­рич­ки се­на­тор Џон Ме­кејн. Не­по­сред­но по при­спе­ћу не­мач­ке кан­це­лар­ке Ан­ге­ле Мер­кел у САД, ути­цај­ни се­на­тор и бив­ши пред­сед­нич­ки кан­ди­дат ре­пу­бли­ка­на­ца пре­ба­цио је ше­фи­ци не­мач­ке вла­де да не­ма сна­ге да ру­ко­во­ди др­жа­вом и да до­зво­ља­ва ин­те­ре­сном ло­би­ју круп­них ин­ду­стри­ја­ла­ца да дик­ти­ра не­мач­ку спољ­ну по­ли­ти­ку. „То­ли­ко је очи­глед­но да је реч ин­ду­стри­ја­ла­ца по­след­ња да би­смо ми (САД) мо­жда са њи­ма тре­ба­ло да пре­го­ва­ра­мо, уме­сто са иза­бра­ном вла­дом... То је сра­мот­но за јед­ну ве­ли­ку, де­мо­крат­ску зе­мљу”, ре­као је Ме­кејн.

Са­ста­нак дво­је др­жав­ни­ка је, ба­рем из аме­рич­ког угла по­сма­тра­но, тре­ба­ло да се од­ви­ја у том прав­цу. Не­мач­ку ше­фи­цу вла­де тре­ба­ло је „на­дах­ну­ти” да пре­ду­зме ко­ра­ке ко­ји би по­твр­ди­ли мо­но­лит­ност тран­са­тлант­ског бло­ка. Исто­вре­ме­но, Ва­шинг­тон је на­ме­ра­вао да упо­зо­ри Мер­ке­ло­ву на оба­ве­зе ко­је ње­на др­жа­ва има пре­ма свет­ској де­мо­крат­ској, да­кле за­пад­ној за­јед­ни­ци –  по прин­ци­пу pac­ta sunt ser­van­da, уго­во­ри се мо­ра­ју по­што­ва­ти.

Из­ра­же­но не­сла­га­ње Бер­ли­на и Ва­шинг­то­на око на­ме­та­ња санк­ци­ја Мо­скви – док су САД про­гла­си­ле тре­ћи сте­пен санк­ци­ја, Бер­лин ре­а­гу­је су­здр­жа­но, до­да­ју­ћи тек по­не­ког би­зни­сме­на из Ру­си­је на ли­сту санк­ци­о­ни­са­них – уто­ли­ко је про­бле­ма­тич­ни­је за САД  јер Не­мач­ка на ни­воу ЕУ ути­че и на бла­ги за­јед­нич­ки став европ­ске два­де­се­то­смор­ке.

„Спрем­ни смо да по­о­штри­мо санк­ци­је, али са­мо ако је то за­јед­нич­ка од­лу­ка свих 28 чла­ни­ца”, ја­сан је став Бер­ли­на.

Сход­но ре­че­ном, те­ма Укра­ји­на, или пре­ци­зни­је еко­ном­ски од­но­си ис­то­ка и за­па­да у све­тлу укра­јин­ског про­бле­ма, до­ми­ни­ра­ла је раз­го­во­ри­ма ко­је је Мер­ке­ло­ва во­ди­ла у САД, без из­гле­да на бр­зо оства­ре­ње аме­рич­ких же­ља.

Ше­фи­ца бер­лин­ске вла­де, ме­ђу­тим, ни­је оти­шла пра­зних ру­ку у Ва­шинг­тон. Као „по­клон” до­ма­ћи­ну, Ба­ра­ку Оба­ми, до­не­ла је вест да је не­мач­ка вла­да бло­ки­ра­ла ини­ци­ја­ти­ву ис­тра­жне ко­ми­си­је Бун­де­ста­га у НСА афе­ри при­слу­шки­ва­ња – та­ко што је бло­ки­ра­ла из­да­ва­ње ви­зе за Не­мач­ку Едвар­ду Сно­у­де­ну, ко­ји је тре­ба­ло да све­до­чи пред тим те­лом.

Афе­ра при­слу­шки­ва­ња по­го­ди­ла је Не­мач­ку као гром из ве­дра не­ба, ка­да се са­зна­ло да су не­мач­ки гра­ђа­ни ма­сов­но и па­у­шал­но при­слу­шки­ва­ни од стра­не аме­рич­ких оба­ве­штај­них слу­жби. При­слу­шки­ва­ни су и не­мач­ки по­ли­ти­ча­ри, укљу­чу­ју­ћи и Ан­ге­лу Мер­кел лич­но.
По­ну­да Бер­ли­на Ва­шинг­то­ну, да се пре­ђе пре­ко афе­ре, та­ко што ће из­ме­ђу две зе­мље би­ти по­стиг­нут до­го­вор да се об­у­ста­ви ме­ђу­соб­на шпи­ју­на­жа – та­ко­зва­ни no-spy-con­tract – од­би­је­на је у Ва­шинг­то­ну, уз при­мед­бу да ће во­де­ћи не­мач­ки по­ли­ти­ча­ри би­ти при­слу­шки­ва­ни и убу­ду­ће, али са­мо у слу­ча­ју пре­ке по­тре­бе, то јест ако то на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си САД зах­те­ва­ју.

За крај, на­рав­но, оста­ла је још јед­на те­ма  – Спо­ра­зу­м о сло­бод­ној тр­го­ви­ни из­ме­ђу САД и ЕУ. Већ ду­же од го­ди­ну да­на пре­го­во­ри се оте­жу, ма­да су обе стра­не са­гла­сне, да је реч о „исто­риј­ском спо­ра­зу­му” ко­јим би би­ло ство­ре­но је­дин­стве­но европ­ско-аме­рич­ко тр­жи­ште. Кри­ти­ча­ри, а ме­ђу њих се свр­ста­ва Не­мач­ка као нај­гла­сни­ја, упор­но се про­ти­ве „да пре­ло­ме ствар на бр­зи­ну”. Евро­па се при­бо­ја­ва да би уво­ђе­њем сло­бод­не тр­го­ви­не би­ло да­то зе­ле­но све­тло аме­рич­ким ве­ле­кон­цер­ни­ма да по­слу­ју по Евро­пи ка­ко же­ле, а као по­сле­ди­ца се страхује од по­гор­ша­ња усло­ва за­по­шља­ва­ња и кр­ше­ња нор­ми о за­шти­ти жи­вот­не око­ли­не.

Из­ме­ђу Ва­шинг­то­на и Бер­ли­на, да­кле, о(п)ста­је мно­го не­ре­ше­них про­бле­ма, па не чу­ди да ко­мен­та­то­ри и ан­ли­ти­ча­ри у Евро­пи, али и у САД сма­тра­ју да ће по­се­та Мер­ке­ло­ве Ва­шинг­то­ну оста­ти упам­ће­на као по­ку­шај де­мон­стран­ци­је атлант­ског је­дин­ства ко­ја не­ма по­твр­ду у прак­си.

Зашто је блокиран Сноуден

У ноћи пред сусрет Меркелове иОбаме избила је нова афера. Неименовани „актери” пустили су оптицај документ који је подстакао немачку владу да блокира сведочење Сноудена пред Бундестагом. Веродостојност документа је у међувремену потврђена у кабинету владе у Берлину. Наиме, америчка амбасада у Берлину уручила је немачкој влади  21. априла експертизу америчке адвокатске канцеларије „Рубин, Винстон, Диркс, Херис и Кук” коју немачка влада није наручила, већ јој је, „у најбољој намери”, уручена од стране представника америчке амбасаде у немачкој престоници. На 12 куцаних страна указано је које бипоследице сведочење могло даима по Немачку, а пре свега по чланове истражнекомисије Бундестага.

а) Испитивање Сноудена од стране комисије Бундестага могло биу најблажојоцени бити схваћено као подстицај на одавање државних тајни САД.

б) Зависно одинформација које биСноуден пружио, САД би могле иоштрије дареагују – да покрену поступак због крађе државног власништва САД, а само испитивање парламентарне истражне комисије да оквалификују као покушај завере.

ц) У писму се отворено прети затвором свим немачким посланицима који би учествовали у испитивању Сноудена – за случај да буду затечени на територији САД, макар то било у оквиру неке званичне посете: „Њихов имунитет биу складу самеђународним правом могао да сепоштује уСАД, али Америка није дужна да се равна према међународном праву, већ према свом, националном”, истиче се у документу.

д) Већ сам покушајнемачких посланика да уговоре саСноуденом сведочење пред истражном комисијом Бундестага представља, унајмању руку, договор овршењу криминалне радње. М. К.

Немци очекују да Ангела Меркел каже Обами да је шпијунажа неприхватљива

Берлин – Већина Немаца, близу 89 одсто, желе да њихова канцеларка Ангела Меркел приликом сусрета са америчким председником Бараком Обамом јасно и гласно каже да је америчка афера шпијунирања на немачком тлу за њих неприхватљива.

Свега 5,9 одсто Немаца, према анкети политичког магазина „Шпигел”, залаже се да Меркелове на дипломатски начин и уз обазриве критике предочи Обами аферу шпијунирања, док око пет одсто њих заговара опцију да се о томе ни не говори и да су друге теме, међу њима украјински конфликт, важније.

Познаваоци немачко-америчких прилика такође су мишљења да између Обаме и Меркелове, чији су мобилни телефон америчке сигурносне службе прислушкивале, не „штима” најбоље све у разговору, али се у Вашингтону, како преносе медији, аргументује да билатерални односи морају бити важнији од персоналних односа. Танјуг

Обама и Меркелова претe новим санкцијама

Вашингтон – Председник САД Барак Обама и немачка канцеларка Ангела Меркел данас су из Вашингтона запретили Русији новим, оштријим и обухватнијим санкцијама, уколико Москва хитно не промени своје, како су рекли реметилачко понашање, јавио је АП. „Нећемо имати избора већ да кренемо са додатним оштријим санкцијама”, уколико Русија поремети председничке изборе у Украјини планиране за 25. мај, рекао је Обама на заједничкој конференцији са Меркеловом изван Беле куће. „Даље санкције ће бити неизбежне”, сагласила се и Меркелова.

Двоје лидера нису, међутим, прецизирали какве се нове санкције разматрају. Танјуг