Кућа на друму или поред друма

„Капија истока”, „евроазијски мост”, „кућа на друму“синтагме су којима се често описује политичко-географски положај Србије. То је дало за право многим домаћим научницима, политичарима, али и ауторима уџбеника за географију и историју да Србији припишу квалитет геополитичког кључа на Балканском полуострву. Међутим, почетком ове године Европа је Коридор 10 избрисала из својих стратешких планова. Тиме је срушен и вишевековни мит о незаобилазности Србије. Назнаке овог догађаја можемо препознати на Паневропској саобраћајној конференцији одржаној на Криту 1994, када је дефинисанодевет коридора. Коридор 10, кроз историју познат и као Via Militaris, Цариградски друм, аутопут Братства и јединства, накнадно је дефинисан 1997. године.

У том периоду први пут Моравско-вардарска долина добија алтернативу у Коридору 4 који спаја државе средње Европе са државама југоисточне Европе и Блиског истока, пролази преко територија Румуније и Бугарске и заобилази Србију. Алтернатива се јавља као последица несинхронизованог процеса евроинтеграција наше земље у односу на окружење. Распадом биполарног светског поретка долази до интеграција држава из Источног блока. Током деведесетих година у употреби је појам „југоисточна Европа”, а уласком Бугарске и Румуније у ЕУ и појам „западни Балкан”. Последње наведена политичко-географска регија настала је као последица формирања простора резистентнoг на евроинтеграције, коме припада и Србија.

Баријерна државна граница током санкција и филтрирајућа граница Србије, током прве деценије 21. века оставиле су трага на просторну структуру Балканског полуострва. Бугарска почиње да преузима улогу коридорног чвора у евроазијским комуникацијама, док Румунија лобира за изградњу Коридора 4. Отварањем моста Видин–Калафат јуна 2013. отклоњена је и последња препрека за успостављање и функционисање поменутог коридора. Тиме је Коридор 10 маргинализован до даљег.

Геополитичко виђење положаја Коридора 10, у односу на до тада искључиво геодетерминистичко први пут у изјави српских политичара препознајемо крајем 2011. године. Тадашњи председник Србије Борис Тадић је приликом обиласка изградње крака Ц Коридора 10 код Беле Паланке изјавио „ко пре девојци њему девојка” мислећи на изградњу конкурентског Коридора 4.

Ипак, хајде да погледамо шта је то, што нам даје наду да ћемо успети ако не да повратимо стари значај, а оно бар да ублажимо тренутно лош положај Коридора 10. Коридор би требало да представља просторну линеарну структуру која омогућава да се за што краће време и уз мањи утрошак енергије пређе што веће растојање (према дефиницији Драгољуба Штрпца). Из овога се намеће закључак да би коридори требало да имају одређене природне погодности. Ако се упореде трасе коридора 4 и 10 може се уочити да су различите природне структуре. Траса Коридора 10 пружа се дуж дна Панонске низије и Моравског котлинског система, за разлику од Коридора 4 који углавном иде преко планинских система западних Карпата, Балкана и Витоше.

Зато је највећа надморска висина на коридору који пролази кроз Србију 459 метара, а на румунско-бугарском 910. У пракси то значи да су нагиби саобраћајница већи на Коридору 4, као и да је већи број ледених и мразних дана и висина и дужина трајања снежног покривача. Затим, у зони планиназападних Карпата и БалканаКоридор 4 има „ефекат тунела”, што значи да не постоји алтернативни правац у случају блокаде ове саобраћајнице. Ове чињенице недвосмислено указују да је експлоатација Коридора 4 далеко скупља и ризичнија од Коридора 10. Међутим, да бисмо ту предност искористили, мишљења сам да је неопходно да будемо на истом интеграцијском нивоу као и наши суседи, чиме би геополитички критеријум евалуације био замењен геоеколошким.

Географски институт „Јован Цвијић”, САНУ