Авантуре емоција

Бреда Бебан (1952–2012), визуелна уметница, филмски стваралац и кустос, креативни продуцент, током деценија посвећеног рада стекла је националну и интернационалну афирмацију фокусирајући у свом раду женски принцип увида у субјективно и емоционално.

Њен живот и рад је свакако обележило „безобално време” деведесетих када је искусила талас миграцијских фрустрација изазваних распадом југословенског простора. Са својим животним и уметничким партнером Хрвојем Хорватићем (1958–1997) потражила је сигурнију нову адресу, а највише времена у егзилу провела је стварајући у Великој Британији. На новој београдској изложби управо су приказани радови који су настали током две деценије (1992–2012) њеног лондонског стваралачког периода, у којем деликатним темама из интимног живота у егзилу истражује и продубљује значај базичних емоција и носталгичних стања. Феномен родног идентитета у личној причи ослобођеној стереотипа даје основни тон радовима Бреде Бебан. У видео-инсталацијама, фотографијама и филмовима она на један дирљиво-уметнички искрен и непосредан начин говори о једноставним животним темама, то је исконска прича о човеку и таласима његове нестабилне емоционалне историје.

Жене, а често и сама уметница, у центру су ових веома студиозних и сензибилношћу натопљених кадрова посвећених пријатељству, љубави, срећи, смрти.

И насловима својих радова Бреда Бебан потенцира осетљивост наших историјских и временских чворишта, путање појединачног и колективног идентитета. Тако њене персоналне каже својим сугестивним идејним концептом и визуелним дометима додирују и продиру, као дубинске сонде, у савремене животне вртлоге отварајући шири контекст значења ми и они, овде и тамо, данас и сутра, извесно и неизвесно. Већ сам наслов изложбе позајмљен је од видео-рада „Назовимо то љубав” из 2000. године, који је посвећен бомбардовању Београда 1999. године, топониму за који је била везана уметношћу и пријатељима... О контексту политике и савременог света у овом раду говорила је паралелним емитовањем љубавне песме са звуком борбених авиона. Свакако, звук је део видео-нарације њених радова и један од њихових градивних елемената. „Најлепша жена у Гучи” (2006), видео који се налази у колекцији видео-радова Тејт Британ, вероватно припада њеним најбољим или бар по истицању магије страсти њеном најефектинијем раду. Није случајно што је овај видео Бреда Бебан посветила Сабору у Гучи. Очито, она је и као особа волела изворно и аутентично, а Гуча је свакако била такво место. Лавиринт емоција, додир и сензуалност полова кулминира управо у кадровима из овог филма у којем се одвија игра заносне играчице и заведеног младића. Верујемо да нико није направио бољи снимак дионизијске атмосфере и балканског дерта типичних за гружански Сабор. Сећање на приче предака и њихово бећарење сама уметница је извела у перформансу „Ход три столице” (2003). У симултаном ходању по три столице и певању песме на дунавском сплаву потенцирана је „авантура стварног” (Д. Керубини) и „авантура емоције” (Б. Франчески), како су њени пријатељи насловили своје текстове у каталогу.

Документарна тежина искуства дала је тон концептуалној серији фотографија „Лежим на кревету чекајући да његово срце престане да куца” (2000), а „Уметност уживо” (2008–2011), омаж аргентинском уметнику Алберту Грекуч, фотографијом „авантуре реалног” бележи перформере који се у кругу исцртаном кредом љубе алудирајући на крхкост љубави и непредвидиву будућност.

Питање пропустљивости наших етичких и естетичких принципа, стратегија преживљавања и самоочувања дају основни тон радовима „Прелепо изгнанство” (2003), „Моја посмртна песма” (2008–2011) или „Кратки филмови за плакање” који је уметница снимала заједно са својим партнером Хрвојем Хорватићем. Јединствена рукописна ортографија ових радова и њихов перформативни карактер базирају се на луцидном самоанализирању сопствене улоге у лавиринту животних ситуација. Камера и фотоапарат су средства којима се служи да би испричала „Мале приче о љубави, смрти, политици и животу”, како су свој есеј насловиле кустоскиње Гордана Добрић и Светлана Младенов.

Бреда Бебан је излагала у најпознатијим институцијама савремене уметности у свету, од Тате Бритаин у Лондону до МОМА у Њујорку, а лауреата је и престижних награда и признања за савремену визуелну уметност.

Репрезентативно представљање радова Бреде Бебан у сва три галеријска простора Културног центра свакако је по значају и обиму изузетан музејски пројекат реализован са музејима из Новог Сада и Бања Луке. Како је у Београду ситуација са музејима замрзнута до даљег, логично је да њихову улогу преузму способни кустоси јер је чекање неизвесно, а и немамо више времена. Зато су се професионалци и пријатељи уметнице потрудили да ово ретроспективно представљање дела опуса Бреде Бебан, уз пратећи програм и одличну публикацију, оживи сећање на рано преминулу уметницу и сачува достојанство уметности.