Шта шкрипи у "Лукоилу"

Финансијска криза у "Лукоил-Беопетролу" и последње иступање Пламена Попова, генералног директора овог руског гиганта, наметнули су ових дана питање – шта заиста шкрипи у овој нафтној компанији. Да ли је могуће да редовно плаћање пореза или топлог оброка могу бити разлог да та моћна компанија, после четири године рада, бележи само губитке. Иако се у јавности све чешће протурају изјаве типа да су овакви написи у служби хајке на руске инвеститоре, с тим оценама не слажу се чак ни посетиоци "Политикиног" сајта који, између осталог, кажу – не може "Лукоил" да очекује олакшице у плаћању пореза зато што лоше послује. У том случају би и свака већа фирма могла исто то да тражи. Читаоци још и додају "да не знају ни једну бензинску пумпу, а камоли нафтну компанију у Србији која негативно послује. А сви раде под истим условима. Биће да, ипак, нешто не ваља у самој компанији"...

У изговоре за лоше пословање "Лукоила" не верују порезници, а ни српски нафташи, који деле тржишну судбину ове компаније. Додају да они немају 179 бензинских пумпи, своје резервоаре за складиштење горива, нити покривају 20 одсто српског тржишта, а ипак не затварају своје фирмице. А уз све то "Лукоил" има 1,3 одсто укупних процењених светских резерви, око 2,1 одсто светске производње нафте и око 4.000 својих бензинских станица широм земаљске кугле.

Дакле, када се знају сви ови параметри и има у виду да је српско тржиште кап у мору за руског "шеика", како је могуће да му је код нас највећи проблем порез уплаћен од 2004. до 2006. од око 452 милиона долара. Као и да му је отежавајућа околност у пословању то што има велика оптерећења на зараде исказана кроз топли оброк и превоз, због чега уместо 100 одсто зараде запослени примају 75 процената.

Бобан Атанацковић, председник Управног одбора Нафте а.д., и један од пионира у приватном нафтном сектору Србије, потврђује да су овакви наводи "Лукоила" помало и смешни ако се зна да сви раде под истом пореском капом. Осим НИС-а који је монополиста, али који такође плаћа жесток порез.

По њему, иза оваких навода стоји руски притисак на државу да што пре укине Уредбу о забрани увоза деривата и тржиште отвори како би баш та компанија постала главни снабдевач руским "црним златом" и у Србију из Румуније или Бугарске увозио деривате, јер тамо већ има рафинерије.

Атанацковић каже да је на једном од састанака нафташа Пламен Попов своју причу о лошем пословању потврдио и изјавом да је добио "зелено светло централе у Русији да затвори фирму". То је, упола гласа, речено и нашем новинару.

Упитан да прокоментарише овакве наводе "Лукоила", Александар Поповић, републички министар рударства и енергетике, каже да "Лукоил" у Србији послује под истим условима као и сви други. Дакле, као што порез плаћа МОЛ, ОМВ, Петробарт, тако га мора измиривати и "Лукоил". У супротном, не би поштовао закон.

Горан Новаковић, бивши министар енергетике, каже да су губици које "Лукоил" овде приказује минорни у односу на вредност и потенцијал те компаније и да њихово потенцирање лоших резултата више личи на притисак да се српско тржиште што пре либерализује. Познато је да су Руси највећи произвођачи нафте и да им је циљ да је овде што пре пласирају.

– Све нафтне компаније у свету плаћају порез. Неке се договарају с државом како ће то чинити, тако да остаје отворено питање шта су се и с ким у "Лукоилу" договарали када су куповали Беопетрол" – каже он.

Ђерђ Пап, порески стручњак, истиче да су фискалне обавезе исте за све.

– Порез на добит у Србији је најмањи у Европи, док онај на додату вредност плаћа крајњи потрошач. Дакле, "Лукоил" мора да плати акцизе на оно што прода на пумпама и порезе који су исти за све. Ти издаци свакако не могу бити узрок лошег пословања. Тим пре што све велике компаније приликом прављења својих финансијских планова воде рачуна и о обавезама које морају да измире према држави – закључује Пап.