Дан подвига пилота Миленка Павловића

Ваљево – Иако је прошло 15 година, сећање на храброст, несебичност, патриотизам и херојски подвиг пилота пуковника Миленка Павловића (1960–1999) није избледело. Гумица времена пред таквим човеком и његовим делом практично је немоћна. На јучерашњи дан, само који минут после 12 сати, тадашњи командант 204. Ловачко-авијацијског пука Војске Југославије, бранећи небо над Србијом, Ваљевом и родном Подгорином од НАТО агресора, одлетео је у легенду. Сведоци су му биле колеге с аеродрома у Батајници, као и бројни Ваљевци који су са улица посматрали невероватан догађај на небу изнад свог града.

Након помена који је са свештенством служио епископ Ваљевске епархије господин Милутин, представници породице и најуже родбине, града Ваљева, општине Осечина, Војске Србије, полиције и борачких удружења положили су цвеће на споменик пилоту Павловићу. Цвеће је положено и на обележју у селу Бујачићу код Ваљева, где је пала олупина погођеног авиона „миг-29” за чијим је командама пронађено беживотно тело храброг пилота. У својим говорима и Славица Цупаћ Пантелић, председница Скупштине града Ваљева, и пуковник Горан Павловић, испред Команде ваздухопловства Србије, подсетили су на беспрекорну биографију Икара из Подгорине, тако да никога од њих није изненадило што је такав човек за одбрану неба своје земље и народа дао оно највише што човек може дати – живот. Тим чином уписао се међу легендарне српске јунаке и пилоте.

Породица: супруга Славица са синовима Срђаном и Немањом

Критичног дана 1999. године, око поднева, пошто су бомбардери НАТО-а испалили неколико пројектила на војну фабрику „Крушик” и наставили с груписањем на небу изнад Ваљева, Павловић је без двоумљења сео за команде „мига–29” и полетео им у сусрет. Намеравао је да их одврати од претеране дрскости да у сред бела дана разарају његов завичај и земљу. Још док је узлетао био је свестан какав ће бити епилог његовог напада јер је на супротној страни било око 30 борбених летилица. Већи број Ваљеваца који се у то време налазио на градским улицама приметио је необична дешавања на небу. У центру пажње био је авион чији су лет и маневри више подсећали на акробатску него на војну летелицу. Тек касније су сазнали да је то била борба за живот нашег пилота. Посредством радио-везе током овог догађаја Павловић је изговорио своје последње речи: „Приближавају ми се непријатељски авиони. Ухваћен сам у сноп. Они ме виде ја њих не.” Убрзо после тога зачуле су се потмуле експлозије, авион пуковника Павловића погођен је пројектилом из авиона који је био удаљен од њега око 18 километара. Процењује се да је у тој групи било око 30 авиона најразличитијих типова и модела. Погођени „миг–29”, заједно са командантом 204. Авијацијског пука, скончао је у атару села Бујачића. Истог трена према својим базама одлетели су и непријатељски авиони. Миленко Павловић имао је 40 година када је погинуо, а иза себе је оставио супругу Светлану и синове Срђана и Немању.