Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Страх отписаних Ирачана

Страх отписаних Ирачана
Борба за место у последњем хеликоптеру: на крову амбасаде САД у Сајгону, април 1975.

Уочи најављеног, делимичног повлачења трупа интернационалне заједнице из Ирака - бројчаног поравнавања у складу са нормализацијом ситуације на терену, каже се - у владиним канцеларијама интервентних сила кују се планови за селекцију ирачких сарадника и чланова њихових породица. Како ствари стоје, малом броју одабраних биће обезбеђен азил на Старом континенту и у Новом свету. Десетине хиљада Ирачана, од пекара до преводилаца, биће препуштено претећој судбини издајника и колаборациониста.

Обим селекције документован је минулих дана у Великој Британији. После најаве смањења броја војника под заставом Уједињеног Краљевства, са садашњих седам хиљада на мање од четири хиљаде, у лондонском Хоум офису убрзано се врше припреме "за одбрану граница пред најездом ирачких азиланата".

"Укупан број Ирачана који потпадају под категоризацију ′сарадник′ и чланова њихових породица, процењује се, само у случају сарадње са британским трупама, на петнаестак хиљада", указао је портпарол Хоум офиса, истичући неопходност селекције. Колики је укупан број Ирачана, који виде једину шансу да преживе, ако се повуку са интернационалним трупама из Ирака, лако је израчунати - ако се уважи податак да двадесетоструко бројнија војска од британске, трупе САД броје у Ираку преко 160.000 војника.

Међународне хуманитарне организације ЕЦРЕ и ПРО АЗИЛ поставиле су захтев Бриселу да омогући азил за најмање двадесет хиљада Ирачана у Европи. Коначну одлуку требало би да донесе Савет министара ЕУ на предстојећој расправи о Ираку, 17. и 18. августа, у Луксембургу.

Ричард Вилијамс, представник ЕЦРЕ при ЕУ, истакао је да је Европа већ дала азил 19.800 Ирачана, у складу са препоруком 15ц Квалификационе оријентације ЕУ - сваком десетом подносиоцу захтева. У међувремену, осамнаест хиљада изгубило је статус, под изговором да се ситуација у Ираку нормализује...

Са оне стране Атлантског океана пристигла је вест да ће САД одобрити азил за седам хиљада Ирачана, некима и америчко држављанство: "Захтеви ће се одобравати лицима која су се истакла учинком и пружањем помоћи војсци САД у операцијама усмереним ка нормализацији стања у земљи (Ираку)", саопштено је у Пентагону. Наглашено је постојање поједностављене процедуре одобравања боравка у САД. Уместо неколико месеци, обрада оваквих захтева, наводно, траје неколико дана. Критичари попут сенатора Едварда Кенедија и Карла Ливајна тврде да је од убрзане процедуре имало користи око стотину од седам хиљада Ирачана.

У Бриселу је минуле недеље указано на неопходност небирократског односа према угроженима на примеру - данских имиграционих органа. У току прошлог месеца Данци су одобрили шездесет ирачких захтева за азил, који ће ступити на снагу када војници из контингента те земље напусте Ирак.

У Британији, премијер Гордон Браун лично се заузео да се по хитном поступку одобри 91 ирачки захтев за азил. Одлуци је претходио скандал који је избио пошто је обелодањено да су одбијени захтеви Ирачана за азил, запослених у војној служби Британаца - упркос писму подршке које је потписала група високих британских официра, на челу са генерал-мајором Пориком Њујендом. Подносиоци су упућени да поступе према пропозицијама за добијање регуларне британске визе: "Све што вам је неопходно, наведено је на Интернету", истакнуто је у писму са заглављем британске владе.

Неколико водећих британских медија цинично је захвалило премијеру на подршци - thanks PM - закључујући да сада преостаје да се додели још "свега" 15.919 виза.

Решење за сувишне и отписане Ирачане за сада се, ипак, не назире. Стара изрека - црнац је одрадио своје, па може да иде - чини се прихватљивијом од предузимања напора да се спречи још један "вијетнамски егзодус". Сцене отписаних грађана Сајгона, како беже пред надирућим трупама Северног Вијетнама, гложе се око преосталих места у последњем америчком хеликоптеру, или тону у преоптерећеним рибарским чамцима на пучини мора, враћају сећања на крај Вијетнамског рата, у који су САД кренуле да би тамошњим житељима донеле слободу и демократију по њиховом, дакле америчком, укусу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.