Кошава дува све слабије

Кошава слаби у свим регионима Србије, закључак је метеоролога Ђорђа Романића, истраживача на Институту „Винди” Универзитета у западном Онтарију, у Канади. За потребе доктората, на тему „Испитивање динамичких карактеристика кошаве”, који Романић пише на Институту за метеорологију Физичког факултета у Београду, анализирао је податке о најзаступљенијем ветру у нашој земљи.

– Ветрови брзина већих од пет метара у секунди у већем су слабљењу од ветрова споријих од ове брзине. У просеку, кошава брзине веће од пет метара у секунди ослабила је за око 0,3 метра по секунди на сваких 10 година, што је скоро два метра по секунди од 1948. до 2010. године. Слабљење је једнако изражено у свим регионима Србије – истакао је Романић у разговору за наш лист.

Заинтересован за тему динамике атмосфере, чија је основа управо ветар, Романић се одлучио да осим доктората који пише и у Канади (на тему „Нумеричко моделовање ветра у урбаним срединама”) истражи и најзначајнији ветар у домовини. Уочио је да се смањио и број дана у години са кошавом. Највеће смањење је забележено у Београду и Великом Градишту (око пет кошавских дана по деценији), а најмање у Новом Саду и Вршцу (око 2,5 дана по деценији). После 1996. ниједна година није имала више од 100 кошавских дана.

Ђорђе Романић (Фото Лична архива)

Како нам је рекао Романић, овој теми се посветио годину и по дана, а процес одобравања текста трајао је скоро седам месеци. Користио је податке о брзини и правцу ветра током 62 године, од 1948. до 2010, са пет метеоролошких станица: Београд, Нови Сад, Смедеревска Паланка, Велико Градиште и Вршац, уз бројене друге стручне статистичке методе (попут метода Сеновог нагиба).

Питали смо докторанда шта су узроци слабљења кошаве?

– То су слабљење интензитета циклона и антициклона који доводе до њеног настанка. Ово смо показали анализом ветрова на великим висинама, вишим од 1.000 метара од тла, који су, такође, забележили негативни тренд. Ови ветрови нису под утицајем храпавости подлоге, због ширења градова и урбанизације, а интензитет њиховог слабљења се слаже са интензитетом слабљења кошаве. Многа истраживања показује да и интензитет сибирског антициклона и медитеранских циклона слаби – појаснио је Романић.

Слабљење кошаве не би могло да има негативан утицај на ветроенергетски сектор: евентуално на квалитет ваздуха у градовима, док су пољопривреда и саобраћај – „у плусу”, указао је наш саговорник и додао да, у сваком случају, ситуација није алармантна.

Кошава је локални ветар који настаје када се изнад Медитерана налази систем ниског ваздушног притиска (медитерански циклони) а, истовремено, изнад Украјине и западне Русије доминира систем високог ваздушног притиска (Сибирски антициклон). Сликовитије антициклон је „планина ваздуха”, а циклони „долине ваздуха”, што доводи до кретања хладног ваздух из области антициклона ка области циклона. Када овај ваздух наиђе на Карпате и с обзиром да је хладан и тежак не може да пређе преко њих, спушта се у долину Дунава. Пратећи реку, код Ђердапске клисуре излази као јак и турбулентан ветар.

Кошава нема исти правац у свим регионима. На пример, јужног је карактера у области Вршца, источног у области Новог Сада и претежно југоисточног правца у Београду. Осећају је и житељи у југозападној Румунији и северозападној Бугарској (уз Дунав), али не тако јако као ми. Понекад досегне и до источне Хрватске и јужне Мађарске.

Најчешће дува зими, у јесен и у пролеће. Узрокује субјективни осећај нижих температура. На пример, ако је температура ваздуха минус пет степени Целзијуса, а брзина кошаве 10 метара по секунди, тада осећамо као да је температура минус 14 степени Целзијуса.

Рад на тему кошаве, који је Романић написао заједно са његовим ментором професором др Млађеном Ћурићем и колегама Илијом Јовичићем и Милошем Ломпаром, недавно је објављен у престижном часопису енглеског краљевског метеоролошког друштва „International Journal of Climatology”. Иначе, иако је најзаступљенији ветар код нас, кошава као тема није популарна међу научницима: претходни научни рад о кошави написао је 1950. године професор Марко Милосављевић

Монсуни – најпознатији локални ветрови на земљи

Постоји много ветрова локалног карактера широм света. У региону, најсличнији кошави је бура. Други локални ветрови у региону су: југо, вардарац, фен, оштро и широко. Најпознатији локални ветрови на земљи су монсуни, дувају у југоисточној Азији и западној Африци.