Предриблао и себе и Крагујевац

Крагујевац – Верољубу Стевановићу је како незванично сазнајемо остало мало времена на функцији градоначелника Крагујевца. Тек толико да на данашњој свечаној седници локалног парламента на Ђурђевдан поводом Дана града, заслужним појединцима уручи признања. Ко ће га заменити на власти? Али, у овом тренутку, далеко је важније питање шта ће бити са Крагујевцем.

До ивице политичког понора у који би, како сазнајемо, могао да падне овог лета или почетком јесени, Стевановића није довела ни опозиција, нити је на то у великој мери утицао лош изборни резултат Уједињених региона Србије. Он је то учинио сам. Навикнут да дрибла противнике још из времена кад је држао средину терена Радничког, градоначелник Крагујевца је, како ствари стоје, „предриблао” самог себе.

Због природе власти коју је успоставио и неприкосновено држао претходних десет година, у опасности је сада цео град који би заједно с њим могао да заврши у ауту.

Тврдоглаво инсистирајући да се у професионални спорт улаже чак и онда када је постало јасно да пара нема ни за основне комуналне делатности, Стевановић је Крагујевац довео, практично, до банкрота: буџет је на издисају, градска предузећа пред колапсом, а фудбалски клуб Раднички, један од клубова у који је „упумпаван” новац, на корак од испадања из лиге.

Промовишући скупе тренере и играче, Стевановић је пунио трибине стадиона и спортских хала, али је истовремено и прикупљао политичке поене. Но, крчаг иде на воду док се на разбије.

Да кошаркашки клуб не би пропао, тренер Мирослав Николић морао је из свог џепа да извади новац (због тога га је полиција звала на информативни разговор), а чувени крагујевачки ватерполо дрим-тим, састављен од неколицине најбољих (и најскупљих) ведета овог спорта, опстаје још само захваљујући инату играча који би да поразе београдску Црвену звезду.

Стевановићева опседнутост главним градом и његова намера да Крагујевац, кроз улагања у професионални спорт, супротстави десет пута већем (и богатијем) Београду, постала је идеолошка потка целокупне градске власти која је у борби против „престоничког монопола” пронашла сврху свог постојања и политичког деловања.

На крају, Стевановић је својим суграђанима понудио „игре”, али их је оставио без „хлеба”. Док је град „шминкао” тржним центрима, право лице Крагујевца је бивало све „ружније”. Без посла је око 22.000 радно способних становника, готово колико и пре десет година, а запосленима у јавном сектору плате данас касне, у просеку, два месеца.

Иако су га пријатељи упозоравали да није добро што влада као какав деспот, због чега га је и опозиција критиковала, он је тврдоглаво одбијао сваку помисао да у Крагујевцу успостави демократски режим у којем се тачно зна шта је чији посао и ко је за шта одговоран.

Уместо тога, позивао се на кнеза Милоша (Обреновића), чији је систем власти у највећој мери и преузео. Политичким противницима нудио је две могућности: или ће уз награду и неко боље место прећи на његову страну или ће омаловажени у медијима под контролом локалне власти напустити политику.

За денунцирање грађана – „мрзитеља Крагујевца”, како је називао све који другачије мисле – користио је кохорту доушника.

Посебно је био „брижан” према (малобројним) новинарима који су му постављали неугодна питања. Знам где се крећете и са ким се срећете – том чувеном реченицом с једне давне конференције за новинаре Стевановић је себи заувек обезбедио високо место међу оним српским политичарима који су гајили посебну „наклоност” према медијским посленицима. Додуше, никада није одговорио да ли је доушнике плаћао из буџета или из свог џепа.

За све што је добро највише сам заслужан ја, за све што је лоше, крив сам само ја – знао је да каже. Та аутократска самодовољност одвукла га је у живо блато из којег више нема излаза.

Пошто је одбио добронамерне сугестије да се или промени или повуче из политике, Стевановића су почели да напуштају и најближи сарадници. Поједини чланови Градског већа већ су „ковертирали” оставке, а незадовољство вођењем града који посрће под теретом дугова, пренело се недавно и у скупштинске клупе. Наиме, током последње седнице градског парламента, одборници угашеног Г 17 плус одвојили су се од колега из Заједно за Шумадију и формирали своју одборничку групу .

На тај начин они су озваничили крај УРС-а у Крагујевцу, а колико су прилике за промену власти сазреле, можда најбоље говори то што се у називу нове одборничке групе налази име првог Стевановићег сарадника, заменика градоначелника Крагујевца Небојше Здравковића (Покрет за наш град – др Небојша Здравковић).