Крива статистика или…

Институт „Кејто” из Вашингтона објавио је недавно резултате истраживања о степену сиромаштва у 90 земаља света. Према том истраживању, три најсиромашније земље су: Венецуела, Иран и Србија. Србија је од те три земље на трећем месту. Иако сам знао да истраживање није обухватило пола држава света, ипак ме је све то чудило, па сам детаљно прегледао целу листу у нади да ћу наћи нешто бизарно. И нашао сам. По статистици, од нас су „богатији” Египат, Јужноафричка Република, Тунис, Маурицијус, Алжир и Мароко. Афричке земље!

Прва реакција била је подсмех. Сматрао сам да нису озбиљно схватили свој посао. Афричке земље богатије од нас? Нису нам ни близу. Нема шансе да је то истина. Да ли сам у праву или су то само моја убеђења? Одмах сам се бацио на истраживање. Већ сам знао да се Африка економски брзо развија, али нисам могао да замислим да су од првих десет земаља које се на свету најбрже развијају чак четири афричке. Једна од њих је Сијера Леоне, земља која је прошла кроз крвави десетогодишњи грађански рат, а сада је прва на тој листи. Иако сам се пријатно изненадио, мени то није било довољно, па сам рекао себи: „Упоредићу наше привреде, али не по укупном бруто дохотку, јер ми то ништа не говори, него по глави становника. Желим да видим како живи просечан човек”. Наш годишњи бруто доходак по глави становника је шест хиљада долара. У Либији је четрнаест хиљада, а у Екваторијалној Гвинеји двадесет три хиљаде долара. Осим ове две земље Јужноафричка Република, Сејшели, Маурицијус, Боцвана, Ангола и Габон имају од нас већи бруто доходак по глави становника, док нам се Алжир и Намибија опасно приближавају. Нигерија нам по бруто дохотку није ни близу, али је ипак лансирала четири сателита у свемир!

Поражен бројевима, рекао сам себи да смо од свих њих, ако ништа друго барем културно напреднији. Мислио сам да смо либералнији од њих, али ми нисмо легализовали геј бракове као Јужноафричка Република. А онда сам покушао да се утешим и помислио сам: „Добро, али код њих је сигурно већа корупција него код нас!” Шокирао сам се. Најновије истраживање је корупцију у Боцвани ставило на ниво корупције Португалија и Јужне Кореје, што значи да је Боцвана мање корумпирана него Србија. Помислио сам да је у питању само једна земља, изузетак. Али није била једина. И сиромашна Руанда, земља у којој се десио највећи геноцид у скоријој историји има мањи степен корупције него Србија. А кад смо већ код Руанде, вреди поменути да су шездесет четири одсто њених народних посланика – жене. У ствари, постоји још двадесет шест афричких земаља које у парламенту имају више жена од светског просека.

Требало ми је неко време да дођем до закључка: ово су само бројеви. Статистика не може да нам потпуно дочара квалитет живота у другим земљама. Ипак, сматрам да су подаци врло интересантни. И не могу, а да се не запитам колико ћемо још дуго бити напреднији од појединих афричких земаља ако се оне сада економски развијају муњевитом брзином, а ми у најбољем случају стагнирамо.

Студент Правног факултета Универзитета у Београду