Kriva statistika ili…

Institut „Kejto” iz Vašingtona objavio je nedavno rezultate istraživanja o stepenu siromaštva u 90 zemalja sveta. Prema tom istraživanju, tri najsiromašnije zemlje su: Venecuela, Iran i Srbija. Srbija je od te tri zemlje na trećem mestu. Iako sam znao da istraživanje nije obuhvatilo pola država sveta, ipak me je sve to čudilo, pa sam detaljno pregledao celu listu u nadi da ću naći nešto bizarno. I našao sam. Po statistici, od nas su „bogatiji” Egipat, Južnoafrička Republika, Tunis, Mauricijus, Alžir i Maroko. Afričke zemlje!

Prva reakcija bila je podsmeh. Smatrao sam da nisu ozbiljno shvatili svoj posao. Afričke zemlje bogatije od nas? Nisu nam ni blizu. Nema šanse da je to istina. Da li sam u pravu ili su to samo moja ubeđenja? Odmah sam se bacio na istraživanje. Već sam znao da se Afrika ekonomski brzo razvija, ali nisam mogao da zamislim da su od prvih deset zemalja koje se na svetu najbrže razvijaju čak četiri afričke. Jedna od njih je Sijera Leone, zemlja koja je prošla kroz krvavi desetogodišnji građanski rat, a sada je prva na toj listi. Iako sam se prijatno iznenadio, meni to nije bilo dovoljno, pa sam rekao sebi: „Uporediću naše privrede, ali ne po ukupnom bruto dohotku, jer mi to ništa ne govori, nego po glavi stanovnika. Želim da vidim kako živi prosečan čovek”. Naš godišnji bruto dohodak po glavi stanovnika je šest hiljada dolara. U Libiji je četrnaest hiljada, a u Ekvatorijalnoj Gvineji dvadeset tri hiljade dolara. Osim ove dve zemlje Južnoafrička Republika, Sejšeli, Mauricijus, Bocvana, Angola i Gabon imaju od nas veći bruto dohodak po glavi stanovnika, dok nam se Alžir i Namibija opasno približavaju. Nigerija nam po bruto dohotku nije ni blizu, ali je ipak lansirala četiri satelita u svemir!

Poražen brojevima, rekao sam sebi da smo od svih njih, ako ništa drugo barem kulturno napredniji. Mislio sam da smo liberalniji od njih, ali mi nismo legalizovali gej brakove kao Južnoafrička Republika. A onda sam pokušao da se utešim i pomislio sam: „Dobro, ali kod njih je sigurno veća korupcija nego kod nas!” Šokirao sam se. Najnovije istraživanje je korupciju u Bocvani stavilo na nivo korupcije Portugalija i Južne Koreje, što znači da je Bocvana manje korumpirana nego Srbija. Pomislio sam da je u pitanju samo jedna zemlja, izuzetak. Ali nije bila jedina. I siromašna Ruanda, zemlja u kojoj se desio najveći genocid u skorijoj istoriji ima manji stepen korupcije nego Srbija. A kad smo već kod Ruande, vredi pomenuti da su šezdeset četiri odsto njenih narodnih poslanika – žene. U stvari, postoji još dvadeset šest afričkih zemalja koje u parlamentu imaju više žena od svetskog proseka.

Trebalo mi je neko vreme da dođem do zaključka: ovo su samo brojevi. Statistika ne može da nam potpuno dočara kvalitet života u drugim zemljama. Ipak, smatram da su podaci vrlo interesantni. I ne mogu, a da se ne zapitam koliko ćemo još dugo biti napredniji od pojedinih afričkih zemalja ako se one sada ekonomski razvijaju munjevitom brzinom, a mi u najboljem slučaju stagniramo.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu