Држава штити мечке, а сељаци пчеле

Бресник код Краљева – Ништа не може спречити медведа или мечку кад мед омирише или се медом ослади. Ни жичана ограда, висока скоро два метра са челичном сајлом на врху, ни рефлектори на сензоре, ни дежурство власника, ни будност паса, како је то у пчелињаку пензионера Родољуба Матовића у селу Бреснику код Краљева.

– Кад не може преко ограде она поткопа, на светло се после две, три ноћи навикне, пса се не плаши а ја не могу по целу ноћ да дежурам. Пчелар сам скоро две деценије и баш сам се разочарао. Од петнаестак кошница које сам имао овде у близини моје куће сада, после последње посете ове звери а било је то пред минули празник, више немам ниједну – жали нам се Матовић.

Три пута је медвед, тј. како у Бреснику тврде мечка, јер се по траговима види да води и младе, била у посети овом пчелињаку. Пре ове провале два пута је то чинила пред крај прошле године. И, увек остављала прави хаос, растурене кошнице и уништено и поједено саће. Сличну штету чини и другима па доле, неколико стотина метара ниже, где је тазбина Станимира Крџића из Ушћа на Ибру кошнице су још у дворишту.

– Не смем да их ни стотинак метара одавде преместим зарад испаше. Баш жалим због тога, јер су овде услови за пчеларство изванредни. Видите, ја имам четрдесет друштава али иако су ми такорећи на прагу по целу ноћ их осветљавају четири сијалице. То је велики трошак и мораћу да их вратим тамо у Ушће – каже Крџић.

Наши саговорници нам још објашњавају да се од државе, пошто је реч о законом трајно заштићеној звери, штета може наплатити.

– Али то је процедура да се пре одрекнеш него у све то упушташ. Ја сам после другог напада мечке на мој пчелињак за седам кошница наплатио нешто више од сто хиљада динара. Кад се сви моји трошкови одбију, испало је око седам хиљада по кошници, а прво су проценили за половину мање, па сам писао жалбе, тражио ново вештачење, наилазио на нељубазност у Министарству за заштиту животне средине. И, не желимо ми пчеларство зарад наплате штете од државе већ да нам се за то омогуће услови. Да ли је могуће да се мечка, за коју надлежни знају да је овде и да прави штету негде, у неки резерват пресели? – пита се Матовић.

Овим подручјем, односно ловиштем које обухвата и део планине Чемерно газдују „Србијашуме“, а руководилац за лов и риболов у огранку овог предузећа у Краљеву је Драган Златојевић, који за „Политику“ објашњава:

– На овом подручју не постоји само један медвед, било да је мужјак или женка, већ их има 13 регистрованих. То је број, који према процени стручњака Завода за заштиту природе не значи пренасељеност. Напротив, капацитети ловишта од око 13.000 хектара омогућавају и станиште за дупло већи број медведа. Тако за сада не постоји могућност пресељења, а и када би то могло мислим да поменутим пчеларима не би било од користи. Јер, реч о емигрирајућој врсти звери, она за храном прелази и по стотину километара, тако да ове када би отишле друге би дошле или се пресељене вратиле – објашњава Златојевић.

Сличног је мишљења и Зорица Саковић, инспектор за заштиту животне околине на подручју три округа.

– Није то само случај у поменутом селу, медведи причињавају штету и другде, понајвише на подручју Тутина, Пештери, Таре... Познати су ми ти захтеви за пресељење, али шта би то вредело када се они враћају. Тако, сходно важећем закону, по пријаву власника пчелињака ја изађем на место, сачиним записник, вештак пољопривредне струке процени штету а посредством ресорног министарства се то надокнади, наравно ако је власник своју имовину претходно, према прописима, заштитио. Рецимо оградом или на сличан начин – каже инспекторка Саковић.

Мирољуб Дугалић