Ишингер: Ништа није немогуће

Београд је успео да врати косовски преговарачки процес на тачку са које се кренуло пре две године. То се може закључити по порукама које су пред данашњи сусрет посредничке "тројке", Европске уније, Русије и Америке са српским властима, дошле из Брисела и Москве. Упркос инсистирању Френка Визнера на томе да је Ахтисаријев план још жив, Контакт група неће формално инсистирати на принципима које је сама званично установила још у јесен 2005. године. Чувена три "не" по којим је радио Ахтисари – нема повратка на стање од пре 1999. године, нема поделе и нема припајања Косова другој држави – више се не помињу као полазна тачка преговора. Уместо тога, јуче је у Лондону Волфганг Ишингер изјавио да би "у предстојећој серији разговора волео да види начело да ништа није немогуће".  Извори нашег листа у круговима блиским српском преговарачком тиму тврде да власти у Београду то сматрају позитивним сигналом пред почетак нових преговора.

Овај умерени оптимизам Београда, који се темељи пре свега на чврстој подршци Русије, поткрепило је и то што је посредник ЕУ истакао и да ће приступ посредничке "тројке" бити "нешто другачији" од оног који су имале УН и Марти Ахтисари, као и да ће идеје о начину за решавање проблема препустити Београду и Приштини.

Његов руски колега Александар Боцан Харченко јуче је поновио да подржава став Владе Србије која тражи да преговори буду вођени под окриљем Савета безбедности УН, који би на крају био једина легитимна инстанца за доношење било каквих одлука о будућности покрајине. Он је још једном истакао да исход преговора треба да буде компромис Београда и Приштине. Подршка Москве захтевима српске стране пред долазак "тројке" упућена је и из руског Министарства спољних послова чији је представник Михаил Камињин оценио да су са задатком тражења компромисног решења неспојиви прејудицирање резултата, "прогуравање" плана Ахтисарија који су Срби одбацили и успостављање вештачких временских оквира за процес одређивања статуса.

Међутим, опрез Београда требало би да побуди онај део Ишингерове изјаве у којој он оцењује да би "решење морало да се заснива на актуелној ситуацији на терену, а чињеница је да Косово већ осам година није под контролом и управом Србије". "То је стварна ситуација која мора да буде почетна тачка наших разговора", рекао је Ишингер.

Ова Ишингерова изјава, тврди Горан Свилановић, функционер Пакта за стабилност за југоисточну Европу, говори о све већем удаљавању Русије и ЕУ. 

"Сада смо опет на почетку, далеко колико и онда, а Ишингерова изјава може да се тумачи и као да они сматрају да је Косово практично независно већ осам година, и да то буде почетна тачка преговора. У овом тренутку не могу да претпоставим шта се даље може очекивати, али све личи да смо на почетку једних неискрених преговора, једне четворомесечне паузе која треба да послужи да се Руси увуку у процес и да им се покаже да ни са њима, ни по њиховим правилима није могуће постићи компромис. Бојим се да све ово служи само доказивању америчког става да нема другог решења осим признавања независности и да нови неуспех треба да послужи да се у то убеди и Европска унија. Јер, ако Америка призна Косово то још не значи ништа, али ако то уради Европа, онда је то готова ствар", упозорава Свилановић.

Да Запад у нове преговоре улази са оваквим мотивима дало би се закључити и из изјаве америчког посредника у преговорима који је у интервјуу Би-Би-Сију рекао је процес започет састанком Контакт групе у Лондону и посредничке "тројке" последња прилика да међународна заједница споразумно дође до решења за будући статус Косова и да он "ни у ком случају није у позицији да гарантује" да ће Русија прихватити могући резултат ових преговора. "Преговара се већ скоро петнаест месеци... Циљ нам је да ови преговори буду обављени и да се потом на столу генералног секретара Уједињених нација до 10. децембра ове године нађе извештај о њиховом исходу", рекао је Визнер за Би-Би-Си.

Визнер је поновио раније изнет став да "Ахтисаријев план није мртав" и још једном цитирао председника САД који је свој став о Косову јасно изнео у Тирани.

Амерички амбасадор је рекао да би Вашингтон несумњиво желео да види резолуцију Савета безбедности којом би се установио статус Косова, али је упозорио и да су "државе стицале независност и без резолуција Савета безбедности УН".

Извори "Политике»" блиски врху српске власти, међутим, уверени су  да оволика самоувереност Бушове администрације у замишљени исход више нема покрића у реалности, пре свега због тога што догодине иду председнички избори и у Русији и у Америци. Аналитичари су већ почели да спекулишу да ће косовски проблем решавати нова америчка администрација која долази на власт тек крајем јануара 2009. године. Бушов наследник, притиснут падом кредибилитета САД због агресивне спољне политике ове силе, можда би могао опрезније да приступи овом проблему. Они који се уздају у овакво решење косовске кризе у неформалним разговорима подсећају да решење за Кипар није пронађено ни за 30, а за Палестину ни за 50 година.